7
Počnimo od najvažnijeg - ovo nije preporuka! Ovo je, u najboljem slučaju, osam sati mog života koje su pojele bubašvabe! A razlog zašto sa vama delim ovu privatnu, i nadasve banalnu, informaciju, je zato što me je urednik zamolio da čitaocima predstavimo najgledaniju Netflixovu seriju svih vremena, i ja pristala, na neviđeno. Eksperiment koji više nećemo ponavljati, ali iz kojeg vi, ako do sada niste gledali "Bridgerton", možete da izvučete pouku. Ona glasi: sve što budete videli pre najavne špice prve epizode koja počinje na sedam minuta i trideset sekundi od prvog kadra, to je ono što ćete gledati u svih osam epizoda.
Piše: Ana Maria Rossi
Da nisam obećala, tih sedam i po minuta pre prve najavne špice, bilo bi, ujedno, i sve što bih od serije gledala. Za tih 7,5 minuta videćete i da je Engleska, i da je početak 19. veka, da je kostimirano, da je život bogate aristokratije bliske kraljevskoj porodici, da je kraljica crnkinja (što je, uzgred budi rečeno, jedna od retkih zanimljivosti i razbijanja stereotipa u ovoj fiktivno istorijskoj ljubavnoj drami), i što je najvažnije, da će se sve vrteti oko udadbe i ženidbe. Od osmog minuta počinje peglanje.
„Bridgerton“ je i službeno dosad najuspešnija Netflixova serija čija se svaka epizoda ove istorijsko ljubavne romanse, prema statističkim podacima, gleda u više od 80 miliona domaćinstava. Prva je na lestvici gledanosti u 83 zemlje, uključujući Ameriku, Veliku Britaniju, Francusku, Brazil, Indiju, Južnu Afriku…
Tim povodom je Jinny Howe, potpredsednica ogranka Original Series u Netflixu izajvila: „Svedočiti oduševljenju obožavatelja koje su stvorili producenti serije, uključujući i jedinstvenu Shondu Rhimes, kreatora serije Chrisa Van Dusena i izvršne producentkinje Betsy Beers, zaista je nadrealno iskustvo. Imati mogućnost danas objaviti da je ‘Bridgerton’ trenutno najgledanija serija svih vremena na Netflixu je zbilja ostvarenje sna.“ A onu koja snove ostvaruje, producentkinju i scenaristkinju Shondu Rhimes, znate već kao zaslužnu za hit seriju „Grey’s Anatomy“.
Bridgerton se reklamira i kao fuzija „Gossip Girl“, Jane Austen, „Downtown Abbey“ i „50 nijansi siva“. Ako ne možete da zamislite taj mišmeš, verujte na reč, tačno tako izgleda. Spoj tinejdžerske melodrame, kostima, seksa, romantike, intrige, spletki, isprazno, sladunjavo i predvidivo.
Glavni likovi u ovom prikazu visokog društva su Daphne (Phoebe Dynevor) i Simon Basset (Rege-Jean Page). Ona je najstarija ćerka ugledne porodice Bridgerton u potrazi za proscem, on je Vojvoda od Hejstingsa koji od ženidbe beži ko đavo od krsta. Kako bi oboje ostvarili ciljeve a istovremeno sačuvali ugled, njih dvoje sklapaju pakt u kome simuliraju ljubavni odnos. Njena nedostupnost pojačaće zanimanje muškaraca za nju, dok će Simonova naklonost prema Daphne odvratiti interes žena za njega. Da će završti zajedno jasno je i idiotu, pa računam da to ne spada u neko ozbiljno spojlovanje. Prepreku u ostvarivanju odnosa im predstavlja Simonova traumatična prošlost. Traumatična prošlost već spada u spojlovanje, pa ćete je sami otkriti ako procenite da je baš ova serija ono što ste godinama čekali.
Kao što vam je do sada već jasno, ja ne umem da dokučim razlog njene nikad viđene popularnosti, ali će vam pri odluci za gledanje, možda, pomoći činjenica da je nastala prema romanima autorke Julije Quinn koje je objavila između 2000. i 2013, da bi sada, 18 godina nakon što su se prvi put pojavili, bili uvršteni na listu najprodavanijih knjiga The New York Timesa. Prva sezona serije temeljila se na prvoj od ukupno osam knjiga, a nosila je naslov „The Duke and I“ (Vojvoda i ja) i bavila se romansom i udajom Daphne, najstarije ćerke u Bridgertona. Svaki sledeći nastavak bavi se jednim detetom porodice Bridgerton. Porodica Brigderon ima osmoro dece. Kako im je krenulo, možete komotno da očekujete isto toliki broj sezona. Snimanje druge je uveliko u pripremi i planirano je već na proleće.
Pisalo se puno o kostimima koje je kreirala kostimografkinja Ellen Mirojnick, o njihovom spektakularnom broju, o tome da je na izradi radilo više od dve stotine ljudi, da je samo glavna junakinja promenila 104 kostima, da je otvorena cela kostimografska kuća za njihovu izradu, a dopremani su i iz Njujorka, Pariza, Budimpešte, Portugala i Španije.
Osim lika Kraljice, i glavni junak i još jedan značajan ženski lik u seriji su crnci. Ovo ne spominjem da bih potcrtala istorijsku netačnost, kao što rekoh, to mi je bilo verovatno najzanimljivije u ovoj seriji. Spominjem to, naime, zbog toga što sam se ponadala, a tome je doprinela i Netflixova produkcija u dobroj meri, da ću gledati nešto što je napravljeno da bi se razračunalo sa uobičajenim istorijskim stereotipima. To se, nažalost, nije desilo.
Jedan stereotip vezuje se na drugi i bez trunke ironijskog odmaka koji, donekle, postoji u odabiru ova tri lika, i eventualno muzike, sve ostalo je glorifikacija nazadnih običaja ženskog predstavljanja proscima vašarskog tipa, pa makar to bilo i na dvoru, nemogućnosti slobodnog izbora partnera zahvaljujući uslovljenošću klasne pripadnosti i, uopšte, svođenja ženskog lika na miraz i sposobnost rađanja. Malobrojni ženski likovi neukalupljeni u zadati model, ne uspevaju da prokrče svoj put do hepienda. Možda bi za to morala da se sačeka neka sledeća sezona, ali o tome će vam, već, pisati neko drugi.
I da ne ispadne da nemam da kažem baš nijednu lepu reč o najvećem ovogodišnjem serijskom spektaklu, pohvaliću odluku kreatora serije Chrisa Van Dusena da glas izvesnoj Lady Whistletone, koja svojim tekstovima daje osvrt na glavne događaje u društvu, a čiji identitet niko ne zna, i ta činjenica mnoge aktere intrigira, ponajviše kraljicu, dodeli jednom od najvoljenijih filmskih glasova, neodoljivoj Julie Andrews. Jer, čak i kad slušate tračeraje koji zvuče kao kombinovana preteča žute štampe i tvitera, vi znate da je taj glas odavno zaradio svoje zasluženo mesto u istoriji kinematografije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
