4
Iako ćete se u tri sezone serije The Deuce nagledati seksa više nego što ste ikad u jednoj seriji videli, ovo nije ni pornić, ni serija o pornićima. Ovo je opora priča o polusvetu koja govori o nama, o svetu u kojem živimo, o razlozima zašto smo danas tu gde smo, o začecima slobodnog tržišta pre "slobodnog tržišta" velikog kapitala, govori o željama, slabostima, ambicijama...
Prva sezona serije The Deuce premijerno je prikazana 2017, dok se poslednja, treća, završila pre nešto više od godinu dana i kod nas je poznatija pod nazivom Hronike Tajms Skvera, jer ceo univerzum događaja i ljudi kojima se bavi, smešten je oko Tajms Skvera i 42. Ulice, kolokvijalno nazvane Deuce.
Tri sezone obuhvataju period od početka sedamdesetih do kraja osamdesetih godina i bave se svetom prostitucije i razvojem porno industrije. U to vreme Njujork je nasilan grad, a Deuce je sedište barova, javnih kuća, makroa, porno bioskopa, likova sa margine svakog društva, nekih u potrazi za srećom, nekih za pukim preživljavanjem.
George Pelecanos i David Simon su svoj fokus usmerili na desetak likova koje pratimo tokom sve tri sezone. Eileen Merrell (fenomenalna Maggie Gyllenhaal) inteligentna i samosvesna prostitutka bez makroa, čiji razvojni put od ulice, preko glumice u opskurnim porno filmovima, do porno dive velikog imena, do rediteljke filmova „za odrasle“, do rediteljke poetskog igranog filma lišenog seksa predstavlja, možda, najsuroviju i istovremeno najnežniju odrednicu cele ove uzbudljive i vešto režirane serije. Da nije njenog lika koji se u porno industriji odaziva na Candy, dok joj u njujorškom predgrađu malograđanskog stereotipa srednje klase roditelji odgajaju sina u senci sramote od sopstvene majke, ne bismo imali tako jasan uvid u razvoj američkog društva i američke kuture tokom dve, možda najznačajnije, decenije u drugoj polovini prošlog veka.
Braća blizanci, Vicent i Frankie Martino koje glumi James Franco, još su dva lika za čiji je postepeni i temeljni razvoj ovaj kreativni dvojac Pelecanos i Simon zaslužio sve čestitke. Jedan je ugostitelj koji je prinuđen da novac za svoj bar uzme na kredit od italijanske mafije, dok je drugi kockar i šarlatan, sposoban jedino da vodi javnu kuću i valja drogu.
Treba imati u vidu da je ovo ona vrsta autorskog rukopisa koja ište vreme. To smo videli i u Simonovoj The Wire (Žica, 2002. – 2008.). Njegove serije tako funkcionišu, imaju spori razvoj, odličan tajming, ritam koji godi gledaocu i postepeno ga uvlači u živote svih važnih aktera, sudbinu svakog lika briljantno zaokružuje, i svaka epizoda je bolja od prethodne.
Ono što nije bila najsrećnija okolnost je činjenica da se serijal o rađanju porno industrije i ženama koje kroz to prolaze poklopio sa nastankom #MeToo pokreta, a da su optužbe protiv, inače izvrsnog glumca, Džejmsa Franka (James Franco) bile samo dodatno opterećenje.
Druga sezone počinje osam godina nakon prve i pokriva period od 1979. godine. Porno industrija se etablirala, dodeljuju se već i nagrade, njujorška scena dobila je svog pandana na zapadnoj obali u vidu LA-a, disko hara Njujorkom, počinje rani pank, prostitucija se s ulice sve više seli u opskurne javne kuće, sprega kriminala i policije je sve jača, mafija radi i sa ulicom i sa policijom, ali još uvek nije ispaljen metak. Novac od narkotika se pridružuje porno kapitalu, neki likovi i dalje uspevaju da plivaju, neke jede mrak. Počinju da se pojavljuju zainteresovani investitori koji prepoznaju atraktivnu lokaciju i potencijalni kapital.
Gledalac može u ovih 25 epizoda da stekne utisak kako se porno kultura infiltrirala u današnje društvo, postepeno jačala i razvijala, stvarajući novi jezik i menjajući način na koji doživljavamo seks. Treća sezona je, ujedno, i najzanimljivija. Promene u osamdesetim godinama su brze i vidljive. Od polovine ove dekade postaje jasno da će sve ikad snimljeno moći da se sačuva i zloupotrebi jer – pojavio se video-rekorder u masovnoj upotrebi. Pojavio se i AIDS, dramatično i zloslutno, i uvukao se u sve pore društva koje čini subkulturu 42. Ulice. Policija u sprezi sa politikom i biznisom igra ozbiljnije uloge, ime porodice Gambino više nije nepoznanica.
Poslednja sezona je i najviše ogoljena, i najtoplija. Surova, brutalna, životna, iskrena i emotivna. Menja se politika grada prema prostituciji. Uleće veliki novac u igru. Devojke počinju da pristižu i sa drugih strana sveta. Oduzimaju im se pasoši po dolasku u javnu kuću i svedočimo prapočecima onog što danas zovemo seks trafiking. Onaj čehovljevski pištolj konačno opali, ali kako to biva u dobroj literaturi, pa makar ona bila televizijska, nikad tamo gde smo očekivali.
Bio bi greh ne spomenuti muziku. Za ljubitelje zvuka sedamdesetih i osamdesetih godina, The Deuce predstavlja pravu poslasticu u trajanju od nekoliko desetina sati. Sve što bi vam palo na pamet, a da je tada napisano i snimljeno, gotovo sigurno se nalazi u seriji.
Svet u koji ćete uroniti možda je, naoko, Sodoma i Gomora, ali ta nemoralana i razvratna jazbina greha je samo uvod u veliki biznis i politiku koji će pokupiti šnjur na mestu palih junaka ove serije, da bi postali oličenje onog što danas zovemo uređenim društvom. Na temeljima prostitucije, porno industrije, javnih kuća, preprodaje narkotika i mafijaškim obračunima, neki potonji junaci „čistih biografija“ zgrnuće kasnije ogromne novce, počistiti ulicu od smrada i amorala, pokačiti blješteće reklame i napraviti turističku Meku na mestu gde će se organizovati najmasovniji dočeci Novih godina, jer svet ide samo i isključivo napred, a temelji… Temelji služe da se po njima gazi.
