4
Mi smo dvoje umetnika koji, bez obzira što živimo i stvaramo jedno pored drugog, odvojeno gradimo svoje ličnosti kroz različite tehnike, ali nikako na način nadmetanja, već održavanja individualnosti, rekao je za Nova.rs Vladimiro Elvijeri, koji je sa suprugom Marijom Kjarom Toni autor ove postavke, čije su eksponate poklonili Gradskoj galeriji u Užicu.
Izložba grafika „Snovi o svetlosti“ italijanskih umetnika i bračnih partnera Marije Kjare Toni i Vladimira Elvijerija, u Gradskoj galeriji u Užicu, jedan je od najvažnijih događaja u okviru manifestacije Nacionalne prestonice kulture.
Posle dugogodišnje saradnje, koja je nastala iz učešća u Međunarodnom bijenalu „Suva igla“, koje se već tri decenije održava u gradu na Đetinji, umetnici su odlučili, ne samo da izlažu u Užicu, već da celokupnu postavku od 36 grafika, izvedenih uglavnom u ovoj tehnici, poklone Užičanima.
– Punog srca darujemo ove radove, koji su nastali u periodu našeg zajedništva, od upoznavanja do danas, jer smo mi, kako bračni tako i umetnički par, što treba imati u vidu tokom posmatranja izložbe. Ipak, mi smo dvoje umetnika, koji, bez obzira što živimo i stavaramo jedno pored drugog, odvojeno gradimo svoje ličnosti kroz različite tehnike, načine kojima pristupamo umetnosti, filozofijom koja se prepliće, ali nikako na način nadmetanja, već održavanja individualnosti – rekao je za “Novu” Vladimiro Elvijeri, jer je Marija Kjara Toni bila sprečena da prisustvuje otvaranju izložbe.
Kako je istakao, njihove raznovrsne radove u kojima je utkano više tehnika sa ličnim pečatima, teško je opisati rečima. Ono što se može primetiti jeste da je većina njih na crnoj boji, što udaljava od tradicionalnih tehnika, gde je uobičajen beli papir. To, kako kaže naš sagovornik, zapravo prikazuje dalji razvoj tehnika, a svetlost po kojoj je nazvana izložba, ne dopire od različitih mastila koja se inače koriste, već dopire iz crnog papira, što na neki način simboliše svet koji okružuje sve nas na različitim nivoima.
Bez obzira što veza između radova dvoje umetnika postoji i što su tehnike mahom iste, interesovalo nas je šta je ono po čemu ćemo među izloženim radovima prepoznati tu individualnost svakog od njih?
– Grafike su ujedinjene u duhu kreacije, ali su različite u krajnjem rezultatu. Zajedno živimo 45 godina i stvaramo isto toliko. Često su nam slične teme, ali ih na kraju svako razrešava prema sopstvenoj ličnosti. Postoje grafike koje se odmah mogu prepoznati po periodima nihovog nastanka. Kod Kjare izlaze one teme koje su tiču ženstvenosti i emancipacije žena gde se vidi razvijena socijalna svest. Neke su i mitološke, prisećaju na drevne likove, antičku kulturu. Dosta motiva nalazimo u našim porodičnim legendama koje se danas aktelizuju – objašnjava Elvijeri.
O zajedničkom stvaranju a i o individualnosti dvoje umetnika, likovni kritičar i umetnik Renci Margonari, komentarišući visoke estetske vrednosti koje krase grafičku umetnost Kjare i Vladimira, napisao je da oni, držeći se zajedno logičke ili poetske misli deluju harmonično u punoj autonomiji imaginativnog izraza, jasno se razlikujući.
„Kreativna osmoza, koja se odvija između ovo dvoje umetnika, koji ne prave razliku između naučne saradnje i zajedničkog života, njihova egzistencijalna stvarnost, tiče se, ako ičega onda sticanja iskustva u grafičkim tehnikama kojima zajednički eksperimentišu, ali tako što razrađuju procedure i zamisli, svako na svoj način. Međusobne razlike se naročito očituju u sprovođenju znaka, što je ispravno zapažanje budući da se radi o dvoje vrhunskih crtača“, napisao je Margonari.
Ono što je primetno, ali pre svega karakteristično, jeste da je među radovima najmanje onih koji nose osnovne elemente grafike, gde sem crne i bele, ne postoje druge boje. Elvijeri nam objašnjava odakle prisustvo drugih boja i da li grafika to dopušta?
– Svetla podloga svedoči najranijem periodu njihovog stvaranja, a sopstvene tehnike smo kasnije isprobavali na crnom papiru. Mi smo preokrenuli tradicionalne tehnike i sve su to dalji razvojni oblici grafike. Zanimljivo je da svetlost veoma efektno može da izađe iz crne podloge, ali i uz prisustvo drugih boja koje se uklapaju uz tu crnu. To su sve naše kreacije u kojima se mi ogledamo prema svetu, a onda preko te kreativnosti i odraza u sebi, stvaramo novu realnost koja se vidi u našim radovima. Ipak, sve je uvek povezano sa ličnom imaginacijom. Ono što je najvažnije u tom procesu jeste sloboda, jer bez nje nije moguće da se izrazimo ni u umetnosti, kao ni u životu. Moramo da se izdignemo da bismo mogli da se predstavimo i preko svog rada damo slobodu i drugima. Za slobodu mora da se rizikuje, ispričao je za naš portal Elvijeri.
Zoran Cvetić, direktor Gradske galerije Užice, podsetio je na početke saradnje sa dvoje italijanskih umetnika, rekavši da oni zauzimaju posebno mesto u trajanju bijenala grafičke umetnosti.
– Otkako je 1993. grafika postala važan deo izlagačke prakse Gradske galerije, a Međunarodni bijenale „Suva igla“ pozicirao Užice kao važno mesto na grafičkoj mapi sveta, italijanski umetnici su svojim učešćem, pre svega svojom stvaralačkom ingenzionošću, obeležili neke od najvažnijih datuma ove internacionalne smotre. Među njima, Marija Kjara Toni i Vladimiro Elvijeri zauzimaju posebno mesto. Ne samo zbog toga što su nam pokazali teško dostižno umeće u jednoj zahtevnoj grafičkoj disciplini, već i zato što su dugi niz godina, na više načina, prisutni u pronošenju dobrog glasa o Užicu i njegovom bijenalu širom sveta – kazao je Cvetić zahvalivši se radovima koji će ostati trajan deo galerijske kolekcije i zalog budućnosti velikog prijateljstva.
Izložba grafika „Snovi o svetlosti“ Marije Kjare Toni i Vladimira Elvijerija i biće otvorena do 27. septembra.
Bonus video: Užice postalo prestonica kulture pa izbacilo umetnike iz svojih ateljea na ulicu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
