5
Muzička grupa iz Mostara poznata je širom Balkana po tome što se njen muzički stil sastoji od sevdaha, sevdalinki i romske muzike u modernim aranžmanima vešto kombinovanim uz džez, etno, bluz, kantri i rok zvuk, nastupila je u neubičajenom ambijentu Zlatibora.
U pitanju je dobro poznati bend „Mostar Sevdah Reunion“, koji je zadovoljstvo slušati, ali pored numera i čuti priču o pravcu koji neguju i koji svim srcem žive.
Kako za „Novu“ priča gitarista Mišo Petrović, vođa benda, ideja za njihov nastanak rodila se još tokom rata u Mostaru, gde su prvi vokal grupe, danas pokojni Ilijaz Delić i harmonikaš Mustafa Šantić krenuli sa malim koncertima. A, Dragi Šestić, kasnije osnivač i producent grupe, radeći na radiju ratnog studija Mostar, shvatio da u Ilijazovom bluz glasu leži potencijal da se nešto uradi sa sevdalinkom.
– Kasnije je odlučio da napravi ekipu, pa je pozvao nas nekoliko muzičara. On i ja smo tada već živeli u Holandiji. U bendu su od početka do danas i gitarista Sandi Duraković i bubnjar Senad Trnovac. Ta naša prva postava krenula je sa snimanjima u Mostaru u Muzičkom centru „Pavarotti“. Ja sam došao iz rokenrol miljea i radio sam te modifikacije tradicionalnog, dok smo imali Mustafu Šantića, izuzetnog tradicionalistu i fenomenalnog instrumentalistu, tako da je sve bilo bazirano na tom naponu između plusa i minusa. To je urodilo plodom, priča je krenula, pa smo prva dva albuma snimili za holandsku kuću i blesnuli smo na world music sceni kao veliko iznenađenje.
Na pitanje kako su se mirili rokenrol i tradicionalni sevdah, objašnjava da je u svemu balansirao Dragi Šestić u ulozi producenta.
– Umeo sam da odvučem na pop i rok stranu, a Mustafa u duboku tradiciju, ali smo se naučili balansu i počeli da radimo u kreativnoj ravni. Zbog tog naboja sve je zvučelo lepo, ne rutinski, ali uvek je bila neka blaga kreativna tenzija koja je davala šarm. Mi smo prvi krenuli sa tim smelijim modifikacijama, što je zainteresovalo i mladu publiku za sevdalinku, koja je već nekako bila i zamrla, jer je turbo folk to prekrio i pojeo. Uvek je bilo i onih koji su govorili da kvarimo sevdah, ali često moram javno da objašnjavam da mi nismo kuturno umetničko društvo koje radi na očuvanju tradicionalnog izvođenja sevdalinki, nego upravo hoćemo da nam sevdah bude početna platforma – priča Petrović.
Veće izmene u grupi desile su se 2007. kada u grupi ostaje više članova naklonjenih rokenrolu, ali sevdalinka ipak ostaje čvrst temelj benda. Svesni te činjenice, stavili su se u ulogu čuvara sevdaha, jer on i njih čuva.
– Videli smo u tuđim pokušajima da se mora imati mera, jer težnja da se previše odvuče u džez ili u druge elemente udaljuje od izvornog sevdaha koji se ni po čemu ne može prepoznati. Za nas je najvažnije da publika oseti da mi uživamo dok sviramo, pa se naš repertoar i sastoji od vrlo poznatih sevdalinki. Mi nismo etnomuzikolozi koji čupaju neke zaboravljene ili one sevdalinke koje niko nije ni znao. Uspeli smo da sagradimo jednu formu koja je baš dobro prihvaćena i na koncertima uvek osetimo da ljudi baš uživaju i da aplauzi nisu kurtoazija. Ljudi vole taj bluz element ili čak fank, dok džez i nije toliko prisutan. Svirali smo mi i sevdalinke u prvoj postavi dok smo imali harmoniku koja je za nju glavni instrument, ali sada više ne vučemo na tu tradicionalnu verziju.
O saradnji sa Šabanom Bajramovićem i Ljiljanom Petrović i izvedbi romske muzike, Petrović kaže da je bila čast raditi sa takvim veličinama. Na pitanje šta misli o načinu na koji neguje i čuva sevdalinku od zaborava Božo Vrećo, koji je i autor mnogih, naš sagovornik ističe da se radi o divnoj kombinaciji čoveka koji na svoj način i kreira i interpretira sevdah i odaje mu počast.
Raskošan glas Antonije Batinić, praćen neprekidnim osmehom, osvaja i šarmira publiku. Članica je „Deo grupe“ od 2018, a za naš list kaže da joj je velika želja bila da postane deo grupe što se i obistinilo.
– Dosta dugo sam pratila njihov rad pa sam znala da kažem prijateljici i svom najbližem okruženju da ću jednog dana sigurno pevati sa njima. Bila sam sigurna u to, i to se i desilo. Ono što oni pružaju prilikom koncerata i lajv svirki je upravo simbioza tradicionalnog i modernog, što je za mene savršena kombinacija. Od malih nogu slušam tu muziku, uz sevdah odrastamo. Što se mog muzičkog izražaja tiče, bila sam bliska rokenrolu, bluzu, džezu i ovom našim lepim pop pesmama. Radila sam i u rok školi kao vokalni predavač, pa sam kroz tu priču jednom prilikom izvodila „Eminu“ na otvaranju skokova na starom mostu, kada sam i upoznala članove benda. Ta izvedba mi je na neki način otvorila pravac „Mostar Sevdaha“ nakon čega me Dragi čuo i pozvao da budem deo benda – otkriva Antonija i dodaje da nikada nisu nastupali u sličnom ambijentu kao ovog leta pod vedrim nebom na predivnom Zlatiboru.
Bonus video: Bora nikad nije opsovao, bio je nežan i stidljiv“ – Predin i Čuturilo o odlasku rokenrol legende