Belgijska trupa u Beogradu: Mračan svet Piping Toma

Kultura 08. apr. 202116:26
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Osmoro igrača belgijske kompanije Piping Tom spremno je da dočara uznemirujuć, mračan i zatvoren svet koji ponire u ljudsku psihu kroz diptih "Vrata koja nedostaju" i "Napuštena soba" u okviru 18. Beogradskog festivala igre sutra i prekosutra od 20 sati na sceni Madlenijanuma.

Loren Langloa, Panos Malaktos i Fani Sejdž, troje igrača kompanije Piping Tom (Peeping Tom) iz Brisela pravo sa Aerodroma „Nikola Tesla“ došli su na konferenciju za štampu u Nacionalnoj fondaciji za igru da bi najavili diptih „Vrata koja nedostaju“ i „Napuštena soba“ Gabrijele Karizo i Franka Šartijea koji će igrati dve naredne večeri. Prethodno su bili zadržani na aerodromu dok nije rešen problem oko papira jedne od njihovih koleginica sa Tajlanda, ali je sve prošlo dobro i svih osmoro igrača pojaviće se na sceni.

Panos Malaktos, Loren Langloa i Fani Sejdž sa direktorkom Beogradskog festivala igre Ajom Jung Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Kompanija Piping Tom iz Brisela četvrti put gostuje na Beogradskom festivalu igre. Njihov diptih po konceptu i u režiji Gabrijele Karizo i Franka Šartijea, koji će beogradska publika moći da vidi među prvima, premijerno je izveden prošle godine na festivalu GREC u Barseloni, a potom je usledila pandemija. Igrači su ga predstavili u Sevilji u januaru, a izvođenje prošle nedelje u Holandiji gledaoci su mogli da prate samo preko direktnog onlajn prenosa.

„Nadrealni triler pred kojim se ‘Tvin Piks’ čini kao šetnja po parku. Neverovatno je kako Karizo opisuje iskliznuće telesnim putem, dodirujući naše najdublje strahove i pretvarajući sve u jedno halucinantno putovanje“, opisali su komade Piping Toma kritičari holandskog magazina „Trouv“.

Gabrijela Karizo, igračica i koreografkinja poreklom iz Argentine, nakon Baletskog univerziteta u španskoj Kodrobi preselila se u Brisel i sa francuskim igračem Frankom Šartijeom 2000. godine osnovala je Piping Tom, kompaniju koja je vremenom postala jedna od najtraženijih u tom delu Evrope. Zajedno su potpisali više komada, a publika Beogradskog festivala igre mogla je već da vidi njene koreografije „Ulica Vanderbranden 32“ (2009) i „Izdaje se“ (2011).

Za diptih su okupili osmoro igrača iz nekoliko zemalja, a šleperi su dovezli i veliku scenografiju u Madlenijanum.

– Scenografija je dosta važna jer doprinosi filmskoj atraktivnosti predstave, menja se nekoliko puta tokom izvođenja, a i prizori se brzo smenjuju. U komadu igraju igrači iz Belgije, Francuske, Italije, Španije, sa Kipra i Tajlanda. Bile su dve audicije 2019. godine, na kojoj se prijavilo više od 2.000 igrača, a na kraju je odabrano nas osmoro – pričaju Panos Malaktos i Fani Sejdž.

Karizo i Šartije stvaraju uznemirujući, mračan i zatvoren svet – tipičan rukopis trupe Piping Tom, istovremeno postavljajući u središte komada jedinstven, ekstremni jezik pokreta i izvođenja, navodi se u najavi diptiha, a publika zatiče likove na sceni u prostorijama iz kojih se ne može pobeći. Svi igrači su sve vreme prisutni, a centralni likovi su jedan par oko koga se pojavljuju njihovi preci, savremenici i oni koji će tek doći.

Priča nema čvrstu osnovu, a igrači komad opisuju kao „sva u slikama i atmosferi“, iz čega „iskrsavaju skrivene uspomene i osećanja“.

Troje igrača ističu i da se kreatori „Vrata koja nedostaju“ i „Napuštene sobe“, osim sa scenografijom, poigravaju i sa zvukom, da je tajming na sceni izuzetno važan, a da izvođenje „ponire u ljudsku psihu“ i da je podjednako fizički i mentalno zahtevno, a emotivno iscrpljujuće.

Komentari

Vaš komentar