5
“Velika srca odustanu i uvijek odu prerano. Velika srca su veće mete, lakše ih je pogoditi, zato stanu ranije, a trebaju nam, jer smo sve samotniji, sve više je tijesno i mjesta na koja bismo mogli pobjeći polako isčezavaju”, poručio je pesnik Marko Tomaš na vest o smrti pisca Bekima Sejranovića, njegovog velikog prijatelja.
„Zamišljam da ću provesti svoju starost na nekom splavu na Savi prevodeći sva dela Hamsuna ponovo. To bih voleo“, rekao je u jednom intervjuu Bekim Sejranović, pisac i prevodilac sa norveškog jezika. Preminuo je posle kratke i teške bolesti u 48. godini. Vest o smrti pisca „Dnevnika jednog nomada“, „Nigdje, niotkuda“, „Ljepšeg kraja“, „Sandala“, romana „Tvoj sin, Haklberi Fin“ i knjige priča „Fasung“ potresla je ljubitelje književnosti u celom regionu.
Pesnik Marko Tomaš se dirljivom porukom na društvenim mrežama oprostio od prijatelja.
„Imam potrebu porazbijati sve oko sebe, cijeli kozmos i dvije kafane izvan njega. Zbog svijeta u kojem se dobri, dragi ljudi osjećaju nelagodno i ne mogu pronaći svoje mjesto. Na koncu, često bas blizu rješenja bude kasno. Velika srca odustanu i uvijek odu prerano. Velika srca su veće mete, lakše ih je pogoditi, zato stanu ranije, a trebaju nam, jer smo sve samotniji, sve više je tijesno i mjesta na koja bismo mogli pobjeci polako iščezavaju.
Adio, dragi brate od druge majke. Ne pravi s… po nebu, gore valjda ima mjesta. Odavde se čini da ga ima ihaaaj! Više nego na svim rijekama koje nismo stigli oploviti“, napisao je Tomaš.
„Otišao je naš veliki pisac i prijatelj“, napisala je makedonska spisateljica Rumena Bužarovska, pisac Bojan Krivokapić se na društvenim mrežama od Sejranovića oprostio rečima „Adio, Bekime, dobri čoveče“, a novinar i pisac Nedim Sejdinović podelio je vest da je Sejrinović preminuo uz rečenicu da „prerano odlaze najbolji“.
„Umro je pisac Bekim Sejranović, meni jedan od najdražih savremenika na našem jeziku, i možda je sad trenutak, uz zbogom, pročitati neku od njegovih knjiga. Ja sam ga rado čitao, zato valjda sada imam utisak da Bekima poznajem više nego što smo se družil. I valjda mi je sad zato toliko tužno. ‘Ljepši kraj’ je imigrantska knjiga, meni tim pre posebno draga“, napisao je na Fejsbuku pisac Dejan Tiago Stanković.
„Koliko god je dobro putovati, toliko je gore stizati na cilj. Treba putovati bez cilja, bez nade, bez nekog tko te čeka ili nekog tko ostaje iza tebe, na peronu, bez nekog kome ćeš nedostajati i to će te kinjiti da mu se vratiš. Ako je putovanje život, onda bi dolazak na odredište bila smrt“, napisao je Bekim Sejranović u romanu „Nigdje, niotkuda“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare