Izložba fotografija "Bata u 90 slika", povodom 90. rođendana glumca Velimira Bate Živojinovića (1933-2016), otvorena je danas u zgradi "Borbe", gde će biti naredne tri nedelje.
Glumčev sin Miljko Živojinović rekao je da je izložba ozbiljno pripremana devet meseci, pažljivim biranjem fotografija iz arhive „Borbe“, koja je „otvorila vrata i omogućila da vidimo Batu iz drugog ugla“.
Živojinović je rekao da porodica poseduje ogromnu arhivu, ali su tek u „Borbi“ prvi put videli neke glumčeve fotografije, poput onih na festivalima, snimanju filmova ili reklama, iza kamere i dodeli nagrada.
Posetioci mogu videti, između ostalog, Živojinovića na fotografijama sa glumcima Ljubišom Samardžićem (1936-2017), Radmilom Savićević (1926-2001), a na jednoj festivalskoj sa Borisom Dvornikom (1939-2008) i američkom glumicom Elizabet Tejlor (1932-2011).
Izložba „Bata u 90 slika“ donosi mnogo emocija za Batinog sina, pošto je tu i fotografija sa snimanja filma „Uzavreli grad“ (1961), kada je rođen i dobio je ime po ocu reditelja Veljka Bulajića:
– Javljeno mu je da je dobio sina, a Veljko mu je rekao: „Ako hoćeš da bude dobar čovek i dugo živi, nek se zove kao moj otac“!
Prema njegovim rečima, izložba će nakon Beograda ići po Srbiji, jer je „ideja da Bata kao čovek iz naroda uđe u narod ponovo“.
Direktor „Borbe“ Andrija Jorgić je na konferenciji za novinare pred otvaranje izložbe podsetio da je imala pretpremijeru nedavno u Sarajevu, gde ju je tokom mesec dana videlo oko 7.000 posetilaca. Jorgić je dodao da je „Bata u 90 slika“ zamišljena kao putujuća izložba, koja nakon Beograda ide u Bajinu Baštu i Užice, a kruna svega biće odlazak u Peking.
Prema njegovim rečima, izložbom čija je urednica Elena Stojanović pokušali su da prikažu deo bogatog života i nasleđa Živojinovića, a za neke fotografije se nije ni znalo da postoje.
Nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović je ocenio da se „bez preterivanja može reći da je Bata jedan od stubova naše kinematografije“. Zelenović je dodao da je Živojinović u filmu „U raljama života“ (1984) reditelja Rajka Grlića pokazao da „ne postoje velike i male uloge, već samo veliki i mali glumci“, a koliko je zadužio i proslavio našu kinematografiju govori popularnost filma Hajrudina Krvavca (1926-1992) „Valter brani Sarajevo“ (1972) u Kini.
Bonus video: Pobeda osmeha u dve izložbe – Sto godina od rođenja Miodraga Petrovića Ćkalje i Bata Živojinović u 90 sliika
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare