0
Odlučio sam da verujem da će Ukrajina pobediti i da će Rusi moći da određuju svoju budućnost bez ovakve vlade, kaže čuveni Mihail Barišnjikov.
Barišnjikov, najbolji baletski igrač svoje generacije, rođen u Letoniji, od roditelja Rusa, igrao je u baletu Kirov pre nego što je prebegao u Kanadu 1974. Baletski igrač niskog rasta, ali ogromne gladi za igrom, pun svestranosti i tehničkog majstorstva, svoju karijeru napravio je u SAD, nastupajući sa Njujork siti baletom i Američkim balet teatrom, gde je kasnije postao umetnički direktor. U savremeni ples ušao je sa Markom Morisom s kojim je osnovao projekat „White Oak dance project“, a sada vodi Umetnički centar Barišnjikov u Njujorku.
Sa svojih 74 godine, još uvek nastupa u eksperimentalnom pozorištu, a najnovija je verzija Čehovljevog „Višnjika“ ukrajinskog reditelja Igora Goljaka, u kojem je delio scenu sa ogromnom robotskom rukom. Na ekranu se pojavio u filmovima „Prekretnica“ i „Bele noći“, kao i u seriji „Seks i grad“.
Barišnjikovu će 16. novembra u Bakingemskoj palati biti dodeljena nagrada Kraljevske akademije plesa Elizabete II, za izuzetne zasluge u umetnosti igre i baleta. Povodom ovog prestižnog priznanja u razgovoru za „Gardijan“ Barišnjikov je istakao da mu je balet dao život i da su mu prva baletska iskustva, sa svega osam godina, ulivala samopouzdanje da veruje „da može da bude deo tajanstvenog sveta pozorišta.“
– Mislim na sve, od izvođača preko električara, do čistačica koje dolaze posle predstave. Bio sam u ljubavnoj vezi sa svim tim i još uvek sam – rekao je, dodajući da je baletu dao svoje uzbuđenje, ljubav, zahvalnost za priliku „da živi i radi u jedinstvenom i ponekad čudnom svetu“.
Na pitanje koliko često sada pleše i kako se njegovo telo oseća, iskreno je odgovorio da ne igra baš mnogo, ali da je bio polaskan kada je Ana Vintur zamolila da bude deo „Vogue“ događaja.
– Kada je reč o mom telu, svaki dan je novi susret, a oni nisu uvek prijatni. „Vogue“ događaj je bio pravi poljubac za Njujork i njegovu ludu otpornost – kazao je Barišnjikov.
Tokom bogate karijere menjao je koreografe, stilove, od klasike do savremene igre, a i dalje u svojoj 74. godini nastupa u pozorištu. Govereći o „neprestanoj gladi za igrom“ priznaje:
– Volim da se umetnički stavljam u ranjivu poziciju. Uzbudljivo je pokušavati da prevaziđemo prirodnu nesigurnost i strah koji dolazi sa svakim novim projektom. Traganje za tim nepoznatim i pronalaženje načina da to uspe, drži me usredsređenim. I zaista srećnim, zapravo.
Upitan kako vidi put i promene baleta u decenijama otkako je došao u Severnu Ameriku, kaže da osim tehničkog nivoa plesača, koji izgleda da napreduje sa svakom generacijom, ne misli da se balet mnogo promenio.
– Kompanije i dalje pokušavaju da prežive, i dalje pokušavaju da predstave neverovatan talenat koji imaju i pokušavaju da stvore nešto novo što će publika platiti da vidi – ocenjuje baletski genije.
Poslednjih godina isplivale su na videlo određene zloupotrebe ovlašćenja u baletskim kućama i školama koje su dugo bile neprijavljene, te je upitan da li misli da se balet može suprotstaviti i promeniti ovu kulturu koju često hijerarhije dodatno pogoršavaju?
– Umetnički proces može biti težak, provokativan i neprijatan. To nije marš za ljudska prava. Ali, svako zaslužuje da se prema njemu postupa s poštovanjem, a izvrsnost se uvek može postići bez zloupotrebe – odgovorio je Barišnjikov.
Kada je 1974. prebegao u Kanadu iz SSSR-a, rekao je da je to bio umetnički izbor, a ne politički, što i danas ističe.
– Očito nisam bio politički glasan u Rusiji, ali kada sam imao priliku da ostanem na zapadu, pomisao da se vratim u tu močvaru Leonida Brežnjeva bila je nemoguća. Bio sam mlad, usred karijere i znao sam da sat otkucava. Želeo sam da putujem, da radim sa različitim koreografima i da budem slobodna osoba. Bilo je tako jednostavno, ali kada sam napravio izbor, u očima SSSR-a to je bio čin građanske neposlušnosti – iskren je Barišnjikov dodajući da se ne oseća kao da je išta morao da žrtvuje za karijeru.
Kada je reč o aktuelnoj politici Rusije, od početka je bio jasan u stavu da istaknuti Rusi treba da govore protiv rata u Ukrajini, ali smatra da nikada neće biti dovoljno dok se „sadašnji ruski autoritarni režim ne okonča”:
– Potrebna je izuzetna hrabrost da se progovori. Svi možemo da tražimo od Alekseja Navaljnog uputstva o tome. On kaže: „Jedina stvar koja je neophodna za trijumf zla je da dobri ljudi ne čine ništa. Zato nemojte biti neaktivni.“
Baletski igrač je i na čelu dobrotvorne organizacije „Prava Rusija“, ali ističe da to nije politička organizacija, već je osnovana prvenstveno da pomogne izbeglicama koje su primorane da napuste Rusiju zbog svog protivljenja ratu i sadašnjem režimu.
Upitan šta mu je posle toliko godina karijere značajno, inspirišuće i šta priželjkuje, Mihail Barišnjikov zaključuje:
– Želim da radim sve dok sam sposoban i zainteresovan. Kakve god lekcije to donese biće neka vrsta skromne duhovne vežbe. Trenutno pripremam predstavu koju je napisao Jasuši Inoue pod nazivom „Lovačka puška“. Režiraće ga francusko-kanadski reditelj Fransoa Žirard, a glumiće fenomenalni japanski glumac Miki Nakatani. Premijera će biti u Njujorku ovog proleća. A, kada se bude dogodilo da poželim da se povučem sa scene – obavestiću vas!
Bonus video: Sergej Polunjin – U potrazi za novom zvezdom svetske baletske scene
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
