0
Nagradu na 13. Hartefaktovom konkursu za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst dobila je drama "Baci je Putine i budi precizan" Mirze Skenderagića.
Na trinaesti Hartefaktov godišnji konkurs za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst na srpskom, hrvatskom, bosanskom, slovenačkom, makedonskom ili crnogorskom jeziku stiglo je stotinu i sedamnaest drama. Žiri, kojeg su činili Ozren Grabarić, dramski umetnik, predsednik žirija, Božo Koprivica, dramaturg i književnik i Biljana Srbljanović, dramska autorka, najpre su odabrali uži izbor u kojem se našlo 24 teksta, da bi potom doneo odluku o laureatu. Najbolji tekst jeste „Baci je Putine i budi precizan“ prijavljen na konkurs pod šifrom „Sideways“, čiji je autor Mirza Skenderagić.
Ovaj dramski komad kroz niz monologa i dijaloga istražuje egzistencijalnu teskobu, porodične traume, društvene konflikte i unutrašnje borbe likova. Komad tvore tri priče: „Limun“, „Keks“ i „Marlboro“, koje obuhvataju različite sudbine i emocionalne izazove protagonista. U središtu su teme gubitka, odrastanja, suočavanja s prošlošću i nerealizovanih očekivanja, često predstavljene sa dozom apsurda i ironije. Kroz simboliku poput limuna, cigareta i govora o ratu i političkim figurama, autor stvara atmosferu nesigurnosti i teskobe modernog života. Glavna nit koja povezuje priče jeste ljudska potreba za smislom i pokušaj da se prevaziđu unutrašnje i spoljašnje prepreke, često neuspešno, što vodi u sukobe i introspektivne trenutke. Tekst se završava refrenom „Baci je Putine i budi precizan“, koji je sarkastična parafraza urbanog usklika u sudaru sa osećajem nemoći u suočavanju sa globalnim i ličnim katastrofama, u kome žiri posebno vidi potencijal za izvedbu u žanru muzičkog pozorišta.
Ovo nije prva Skenderagićeva pobeda na Hartefaktovom konkursu za dramski tekst. Još 2016. od 144 prijavljene drame autora iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije pobedio je Mirzin tekst „Probudi me kada završi“, a četiri godine kasnije na konkursu drama Skenderagića „A drveće smo sanjali“ je tadašnji žiri preporučio. Mirza Skenderagić je rođen u Sarajevu 1986. godine, gde je diplomirao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka kao i dramaturgiju na Akademiji scenskih umjetnosti, takođe. Dobitnik je stipendije Fondacije Karim Zaimović a njegov dokumentarni film „Ja mogu da govorim“ osvojio je Zlatnu jabuku na 13. Bh. filmskom festivalu u Njujorku te priznanje na Pravo Ljudski Film Festivalu 2016. godine. Od 2019. godine je član redakcije Dramskog i dokumentarnog programa Radija Bosne i Hercegovine. Napisao je i režirao nekoliko desetina radiodrama. Dobitnik je nagrade „Nino Ćatić“ za radio dramu „Molitva za smrt“…
Osim laureata ovogodišnji žiri je izdvojio i dramu „Cvijećarke“ (šifra „Pozorišna sestra“) autorke Mirjane Medojević kao izuzetan dramski komad koji kroz složene likove i njihove međusobne odnose istražuje svakodnevne borbe žena, uključujući izazove porodice, nasilja, ekonomske nesigurnosti i društvenih očekivanja. Radnja se odvija u prodavnici cveća uoči Osmog marta, gde radnice pripremaju bukete za praznik, dok istovremeno otkrivaju svoje lične priče ispunjene traumama, razočaranjima i povremenim trenucima solidarnosti. Praznik, koji simbolizuje proslavu žena, kontrastira sa njihovim realnostima, koje uključuju fizičko i emocionalno nasilje, iscrpljenost i nevidljivi teret koji nose.
Žiri je pohvalio i tekstove „Buhtle“ (šifra „Pupčanik“ Jelene Krdžavac), „Wolchamaadijik – stvari koje ne znamo da izgovorimo“ (šifra „S kolena na koleno“ Jane Milivojević) i „Alo alo, ovdje radio kafana“ (šifra „Zadnja ruka“, autora Robina Mikulića i Veronike Mach).
Naknadno će biti realizovano tradicionalno scensko čitanje pobedničkog teksta i svečana dodela nagrade, saopštili su iz Hartefakta.
Podsetimo, do sada su, osim dvostrukog laureata Mirze, na ovom konkursu trijumfovale drame „Radnici umiru pevajući“ Olge Dimitrijević, „Prst“ Doruntine Bashe, „Šta je ona kriva nije ništa ona kriva“ Vesne Perić, „Ovaj će biti drugačiji“ Staše Bajac, „Muškatle mogu preživeti sve“ Ive Brdar, „Poslednji afterparti“ Dina Pešuta, „Bordel Eden“ Benjamina Bajramovića i „Prozor“ Katarine Nikolić, „Otkup mlijeka“ Davora Špišića i prošle godine Marija Rakočević za komad „Žena veže rep“.
Bonus video: Ničim izazvan
