0
"Azerbejdžan - zemlja vatre", događaj koji će posetiocima približiti kulturu i tradiciju ove zemlje, biće organizovan od 18. do 20. aprila u Palati umetnosti Madlena, u organizaciji ambasade Azerbejdžana.
Program obuhvata kratki dokumentarni video „Azerbejdžan – zemlja vatre“, a prisutni će imati priliku da vide i predstavu narodne igre koju izvode članovi Državnog ansambla azerbejdžanske pesme i igre Fikrete Amirove.
Gosti će se upoznati sa drevnim tradicijama tkanja ćilima, a „Mugham“ trio i Jasmina Trumbetaš će pevati narodne pesme ove zemlje.
Biće otvorena postavka koja će predstaviti tradicionalne azerbejdžanske tepihe „Azerhalča“, izložba „Gurama“ patchwork gospođe Lejle Hasijeve, postavka „Karabah“ Nacionalne nošnje dizajnera Gulnare Halilove, kao i izložba crteža tušem i apstraktnih slika inspirisanih arhitekturom Bakua i lepotama Apšeronskog poluostrva umetnice Jevgenije Turkoglu.
“Mugam”, jedna od mnogih klasičnih kompozicija iz Azerbejdžana, predstavlja veoma složenu umetničku formu koja spaja klasičnu poeziju i muzičku improvizaciju u specifičnim lokalnim modusima. “Mugam” modusi su, za razliku od zapadnih modusa, povezani ne samo sa skalama već i sa usmeno prenošenom zbirkom melodija i melodijiskih fragmenata koje izvođači koriste u toku improvizacije.
Ova forma muzike ima dugu istoriju u Azerbejdžanu i smatra se jednim od ključnih elemenata njihove kulture. “Mugam” je često izvođen na svim važnim društvenim i kulturnim događajima.
Izvođači, poznati kao mugamči, su visoko cenjeni u azerbejdžanskoj kulturi, a tradicija se prenosi s kolena na koleno.
Ova umetnička forma je takođe priznata i na međunarodnom nivou, a azerbejdžanski mugam je uvršten u UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.
Jedna od najpoznatijih azerbejdžanskih umetnosti su tradicionalni tepisi, koji datiraju još iz bronzanog doba, odnosno pre 5.000 godina. Tepisi su širom sveta poznati kao primer drevne umetnosti, a studije pokazuju da je severoistočni deo Azerbejdžana bio centar za proizvodnju visokokvalitetnih tepiha od V do VII veka. Danas u zemlji postoji bezbroj vrsta ćilima, bogatih raznim tkanjima i ukrasima. Azerbejdžanski tepih je dodat na listu nematerijalne baštine UNESCO-a u novembru 2010.
Umetnost pačvorka „Gurama“, gospođe Lejle Hasijeve su delovi kolekcije koji obuhvataju i nameštaj rađen u pačvorku, a ova izložba predstavljena je i u Beču, Zagrebu, Bratislavi i sada u Beogradu.
Ova vrsta dekorativne umetnosti bila je originalna vrsta zanata, a proizvodi su postali uobičajeni u životu Azerbejdžanaca zbog širokog širenja tkanja u zemlji. Za izradu Gurama koristile su se uglavnom lokalne svile, cince, somoti, damasti i vune.
Izložbom „Karabah“ Nacionalne nošnje dizajnera Natavan Alijeve prikazan je autentični stil naroda Azerbejdžana.
Izložbom crteža tušem i apstraktnih slika inspirisanih arhitekturom Bakua i lepotama Apšeronskog poluostrva od umetnice Jevgenije Turkoglu dočarano je ovo jedinstveno putovanje.
Ovaj događaj je prilika da se prisutni upoznaju sa bogatom kulturom i umetnošću Azerbejdžana, koji je bio važan centar za proizvodnju tepiha i drugih vrsta umetnosti tokom istorije.
Bonus video: Pogledajte kako izgleda novootvorena Palata umetnosti „Madlena“