0
Pecoldov film počinje maltene kao horor i čini mi se da gledalac nikad ne zna šta će se dalje dešavati na platnu, kaže za Nova.rs jedan od glavnih junaka ostvarenja ovenčanog Zlatnim tornjem na Paliću "Crveno nebo" Lengston Ujbel.
U vremenu na ivici vulkana Kristijan Pecold ponovo nas je podsetio na jedinstvenu moć filma da artikuliše stanje čovečanstva u ovom trenu. Tim rečima sumirao je žiri 30. Festivala evropskog filma Palić odluku da najviše priznanje, Zlatni toranj za najbolji film ponese novo ostvarenje kultnog nemačkog reditelja Kristijana Pecolda „Crveno nebo„. Palićki festival, završen pre koji dan, tako je sledio stazu „utabanu“ na Berlinalu, na kom je „Crveno nebo“ osvojilo Srebrnog medveda.
Ako se pitate šta je to u novom naslovu Pecolda što, posle nagrađivanih filmova „Barbara“, „Feniks“ ili „Undine“, „kupuje“ festivalske žirije, možda siže „Crvenog neba“ nudi delić odgovora. A Pecold ispreda storiju smeštenu u vikendicu na Baltičkom moru u kojoj boravi četvoro prijatelja. Ali, doživljavaju horor, s obzirom da bivaju opkoljeni šumskim požarom. Opasnost, umesto straha, u njima budi požudu. I kao što požar ne može da se stavi pod kontrolu, tako se ne mogu zauzdati ni njihove seksualne želje… To četvoro mladih prijatelja igraju Tomas Šubert, Paula Bir, Eno Trebs i Lengston Ujbel. Upravo je Ujbel, poznat po popularnim mini serijama „Neortodoksna“ i „Kako prodati drogu na mreži (brzo)“, boravio na Paliću, ali glumčev prvi susret sa Srbijom isprva je, kako priznaje za Nova.rs, bio „paklen“:
– Izašao sam na ulicu na Paliću i bilo je toliko toplo, asfalt užaren da sam mislio da je celo mesto napušteno. Nigde žive duše. Mislio sam da festival ne postoji, da je posredi neka nameštaljka za kidnapovanje. Ali, kako je veče padalo, tako su se ljudi ohrabrili da izađu. Živim u Berlinu i užasno je vruće u celoj Evropi, međutim kad sam stigao na aerodrom u Beogradu, činilo mi se kao da sve bukvalno gori – priznaje Lengston Ujbel.
Preselio se u Berlin iz rodne Engleske 2006, a pre saradnje s Pecoldom glumio je u nekoliko uspešnih projekata, prevashodno Netfliksovoj seriji „Neortodoksna“ koja je osvojila američku Emi nagradu.
– Bili smo nominovani za osam Emija, a osvojili jedan, i bili smo nominovani za dva Zlatna globusa. Serija je izašla tokom pandemije koronavirusa. Znali smo da radimo nešto posebno, ali nismo očekivali da će se to gledati širom sveta. Bilo je super imati takav uspeh, ali nismo mogli da ga proslavimo zbog pandemije. Sve je bilo otkazano…
Iako je radio i na filmu i na televiziji, uvek bi radije odabrao veliko platno, naročito posle iskustva sa striming platformama:
– Kad snimaš film, imaš više vremena da uđeš u lik koji tumačiš. A u Netfliksovim produkcijama, sve ide tako brzo. Ako ne zaronite u dubinu svog lika sami i s kolegama, nije moguće ispričati interesantne priče.
S obzirom da je imao iskustva i s evropskom i američkom filmskom industrijom, kad uporedi nemačku kinematografiju i ostatak sveta izdvaja jednu prednost:
– U Nemačkoj reditelji i scenaristi mogu da prave filmove koji nemaju za cilj samo profit. Imaju šansu da ispričaju priče, bez obzira na to koliko će ljudi videti film, a to je najvažnije. Poslednjih godina imamo i toliko zajedničkih evropskih koprodukcija, to da različite zemlje rade na istom filmu, što je izuzetno dobro.
Kad je Kristijan Pecold video neke Lengstonove projekte, zvao ga je da glumi u „Crvenom nebu“, a upoznali su se godinu dana pre nego što je počelo snimanje:
– I to je bilo baš zgodno, jer sam imao vremena da se pripremim. Bilo mi je i ostvarenje sna da konačno radim s tako priznatim rediteljem. Dok sam se pripremao za film, opet sam odgledao ceo njegov opus. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako je napredovao.
Kao što Pecold odaje utisak prijatne i divne osobe kad pričate s njim, u šta se potpisnica ovih redova uverila pre dve godine, takođe na Paliću, takav je, kaže mladi glumac, i u poslu:
– Nije strog, prijateljski je nastrojen prema svima na setu. Od glumaca koje je odabrao kao da pravi šampione. Pruža vam osećaj sigurnosti. A za mladog umetnika je najvažnije da ga neko vidi, jer onda zaista može da da sve od sebe. Kad s njim radite atmosfera je sve samo ne toksična. Kristijan uopšte nije sujetan, vrlo je prijatan, duhovit. A i odmah smo našli zajedničku crtu – obojica obožavamo fudbal!
Upitan za koga navija, mladi glumac, kao iz topa, izgovara dva kluba:
– Jedan je Herta Berlin, a drugi Arsenal!
Nije laka priča koju u novom filmu donosi Pecold, a Ujbel se seća da kad je dobio scenario prva stvar koja mu je pala na pamet jeste koliko je dobro napisan:
– Verujem da scenario može da se pretvori u knjigu i objavi. Takođe, vrlo je precizan i na emotivnom nivou. Stavlja vas u situaciju da se preispitujete. Sećam se da sam se pitao da li mogu da odigram Feliksa tako precizno kao što je napisan. Ali, bilo je dobro što Kristijan na snimanju scenario video kao bazu koja može da se nadograđuje.
Film se, kako priča naš sagovornik, zasniva na četvoro mladih ljudi koji dolaze iz različitih bekgraunda, i uprkos tome što se, zbog klasa iz kojih potiču, sukobljavaju, opet ih nešto i veže:
– Oni nisu brižni, nije im stalo do svog okruženja. Isprva misliš da su to ljudi koji su svesni svega, ali ako pogledate mlade u čitavoj Evropi videćete da su isti, nije ih briga ni za šta. Snaga ovo filma jeste što nema jasnu agendu. Danas imamo toliko filmova koji nose tako snažnu agendu, s čim nemam problem, ali pomalo već sve to postaje dosadno. A ovo je lepa, mala, intimna priča koju će svaka osoba prihvatiti na svoj način. Igram momka iz više klase koji uživa u privilegijama koje mu donose mladost i bogatstvo. I ne mora, za razliku od svojih prijatelja, da brine šta će biti sutra i može da se posveti umetnosti.
Pecoldovo ostvarenje, prema rečima našeg sagovornika, odlikuje užasna napetost:
– Počinje maltene kao horor film i čini mi se da gledalac nikad ne zna šta će se dalje dešavati na platnu. Pun je tempa, ali ljudi uživaju u priči o četvoro mladih koji se zaljubljuju i istražuju svoje strasti.
Svetska premijera „Crvenog neba“ bila je na Berlinalu, na kojem je osvojio Srebrnog medveda, odnosno Veliku nagradu žirija, a mladom glumcu je boravak na jednom od najvažnijih filmskih festivala urezan u sećanje:
– Bilo je tako haotično, išli smo sa sastanka na sastanak, s intervjua na intervju, pa na projekciju, toliko smo imali obaveza da sam umalo zaboravio na ceremoniju dodele nagrada. Ali, osetio sam, kad smo stigli, da ima nečeg u vazduhu… I desilo se, i to u gradu u kojem živim, kao i Kristijan. Šta ćete bolje!
Lengston Ujbel uskoro će debitovati i u pozorištu. Usred je proba Šekspirovog „Sna letnje noći“ u Beču, u čuvenom Burg teatru:
– Premijera je 3. septembra i vrlo sam uzbuđen. Dok radimo ovaj komad uočavam zanimljive paralele između „Sna letnje noći“ i „Crvenog neba“ i borim se trenutno sa letnjim snovima, ali i letnjim noćnim morama.
Bonus video: Palićki festival
