1
Legendarni kompozitor, tekstopisac, pevač i aranžer danas bi proslavio 84. rođendan.
Arsen Dedić rođen je 28. jula 1938. godine u Šibeniku, a preminuo je 17. avgusta 2015. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Iza sebe je ostavio neizbisiv trag u svetu muzike i važio je za jednog od najboljih šansonjera na našim prostorima. Mnogi su saglasni oko toga da je bio „najveći pesnik među muzičarima i najveći muzičar među pesnicima“.
Davne 1971. Dedić je u intervjuu govorio o brojnim temama, čime je prikazao potpuno drugačiju sliku svog života. Povod je bila pesma „Majka Marija“ koju je Arsen napisao za „Žeteoce“ pre velikog Marijanskog kongresa u avgustu 1971. koji se održao u Mariji Bistrici.
„Duhovna šansona je vrsta koja u svetu odavno postoji. Mene je pre više godina došao jedan mladi sveštenik s predlogom da se kao pevač zajedno s Vicom, Robićem i Zdenkom uklopim u putujući festival duhovne šansone – kojem bi finale bio čak u Padovi. Bilo je to, mislim, 1965. Ja sam dao načelni pristanak, on se nakon toga više nije pojavio. To je bio moj prvi susret s tom sredinom. Nakon toga jednoga se dana pojavio kolega Gabrić s ponudom za ovu marijansku pesmu. A ja sve više i više volim pisati stvari koje nisu u najstrožim okvirima zabavne muzike, što je danas gotovo profanirani izraz, da ne kažem kako je to postala jedna vrsta koja ni umetnički mnogo ne teži. Piše svako i svašta; to je postala roba široke potrošnje. Zato se ja rado okrećem drugim temama, prihvatio sam se tako i kabaretske pesme, humorističke šansone, koju sam pisao za festival ‘Kerempuh“, ispričao je tada Arsen, pa je nastavio:
„I naravno: za mene je bila novost ova ponuda da se ogledam i na polju duhovne šanse. Međutim, nije to bio lak zadatak, jer tu treba određeno teološko znanje, treba imati čiste pojmove. No, mislio sam da neću pogrešiti ako svemu tome pristupim kao pesnik humanista, što znači: slediti temu kako me vodi moje nadahnuće. To sam i rekao kolegi Gabriću, da pripaze na možda bitne idejne greške, jer ja ipak nisam čovek od te struke. No, mene je u prvom redu zanimalo da ja bez ikakvih sugestija izrazim vlastito viđenje, svoju pesničku viziju Majke Božje.“
Slavni kompozitor i pesnik opisao je kako je tada pristupio ovoj temi.
„Pesnička misao koju sam izrazio u pesmi bila je takva: ja sam zapravo opisivao jednu majku s juga, iz našega kamenjara, koja bi mogla biti i moja majka. Mene je, eto, Gabrić doveo do toga da počnem razmišljati o tim stvarima o kojima nisam razmišljao. I tako sam ja stao, pomalo amaterski, razmišljati: ako je Bog mogao prvu ženu stvoriti ‘iz rebra Adamova’, ako je tako svemoćan, on je mogao i svoga ljudskoga Sina stvorili nekim od tih putova koji su u njegovoj moći. Ali, ako je on odlučio da majka njegovog deteta, Sina Božjega, bude žena postojeća, da žena sa Zemlje rodi njegovo dete, znači da je vrednost te žene takva da ona može biti dostojna majka Božjega Sina. Krenuo sam tim smerom, naglašavajući u pesmi misao da svaka prava čestita žena, naša žena – prvenstveno sam mislio na žene s juga, jer sam u celom svom stvaranju povezan s jugom – može biti dostojna majka koja će rađati Božju decu“, rekao je tada Arsen Dedić Glasu Koncila.
Inspiracija za pisanje duhovne šansone „Majka Marija“ bila mu je njegova majka, koju je nazvao najobičnijom ženom Šibenika i opisao kao „ženu koja nikada u životu nije obukla haljinu, nikad, spustila i odrezala onu šibensku punđu, celi je život provela u bluzi i kotulu, preko kojega se kod kuće nosi traverša“.
„Znam da je moja majka za vrijeme rata znala da hoda i po 30 kilometara do Drniša da nam donese štagod za jelo. Žena koja je ušla nepismena u brak, a danas se jako zanima za književnost i ne prestaje da čita. Žena koja je sama izborila sve u životu, za porodicu, za decu. Ona je bila moje neposredno nadahnuće. Takođe, ostao je u meni zvuk crkvenog pevanja iz detinjstva. Slušao sam to pevanje u obe crkve – jer meni je otac pravoslavac, a majka katolikinja. Zato sam kao dete slobodno sedeo u jednoj i u drugoj crkvi“, ispričao je Arsen svoje doživljaje iz detinjstva.
Dok se pripremao za ovu marijansku pesmu, Arsen Dedić čitao je Evanđelje po Mariji, i bio je zahvalan što mu se pružila prilika da uđe u „svet misli“, koji je počeo da ga posebno zanima, sa željom da i o tome izgradi svoje stavove i osveži misli, kako bi izgradio jedan aktivnihi i razjašnjeniji odnos sa dugovnim svetom, koji je počeo da ga okupira.
Dedić je tada bio uveren da je savremena publika željna, pored onog što se svakodnevno stvara, ovako dubokih ljudskih i nimalo površnih motiva.
„Meni je već dosta stihova koji nikome ništa ne govore, tih reči o ljubavi koje ne govore ni o kakvoj ljubavi. To je samo jedna tehnika, jedan potrošački mehanizam, kutije, cigle, boce. Ja želim da reč zaista nosi misao. Da reč ljubav zaista nosi ljubav, razumijevanje. A kod nas su oblici zabavne muzike postali takvi, naročito u komercijalnom smislu, da mi više ne daju mogućnost da dam i potvrdim zaista ljudsku poetsku ideju. A ovo mi je bila mogućnost da to izrazim, jako i celovito, s odgovornošću“, kazao je tada Arsen, kako piše „Večernji list“.
BONUS VIDEO: Balkanskom Ulicom: Ana Dornik
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
