Arhitekta koga Srbi nisu razumeli: Likovna kritika izložbe "Nikola Dobrović"

Odluka Srpske akademije nauka i umetnosti da svom članu – arhitekti, urbanisti, inženjeru, pedagogu – izložbom obeleži 125. godišnjicu rođenja više je od prigodne prezentacije njegovog opusa. Ovom izložbom delo Nikole Dobrovića, rođenog u Pečuju, školovanog u Budimešti i Pragu, naseljenog u Jugoslaviji, konačno je sagledano celovito. Tako mu se Srbija odužila za sve ono što je hteo da uradi, i umalo nije, jer uglavnom nije imala kuraži za njegove modernističke inovacije.

Kao stvaralac, bolje je prošao u Pragu i Dubrovniku, gde njegovih realizovanih projekata ima sijaset, nego li u Beogradu gde je bio samo jedan – kompleks tzv. Generalštaba – koji se na nogama nije održao. Ovo na dušu NATO-u, a nama projekat Terazijske terase koji ne samo što nije realizovan, nego nije ni uzet u obzir kada je prestonica odlučila da se spusti na reke, a mogla je to učiniti elegantno da zna da ceni i čita svoju baštinu. Avaj! Sada pred očima imamo opus koje imponuje ali ne i svakodnevni susret s njim na ulicama našeg velegrada (za koga je slavni modernistički arhitekta Le Korbizije rekao da je "najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu". Da nam malo umire savest mogu pak reči Milorada Pavića: "... kroz istoriju je bio veoma često najlepši grad na najstrašnijem mestu sveta". Odnosno, kako bi Beč danas izgledao da ga Beograd nije odbranio od otomana!?)

Izložba dokumentuje našu stvarnost i budeći nas iz letargije podstiče da sami sebi postavimo niz zašto. To čini tako što njeni autori sami ne beže od direktnog stava. Izričit je već na početku postavke, kada ugledamo maketu Generalštaba i fotografiju htela "Grand" kod Dubrovnika. Dva ključna Dobrovićeva, oba ruinirana, beogradsko bombama, dubrovačko – zubom vremena.

Autori izložbe su prikupili sve što su mogli da nađu od Dobrovića; projekte, crteže, knjige, fotografije, pisma, razglednice, upotpunili prezentaciju izradom maketa i najnovijim podacima, kao što je da je Nikola Dobrović označen kao ravnopravan (ko)autor sa Bohumirom Kozakom na tzv. Avion palati na elitnim Vaclavskim namestima br. 41. (u nedavno objavljenoj knjizi Zdenjeka Lukeša o modernoj arhitekturi Praga). I sve to pregledno i pedantno poslagali gledaocima na uvid.Međutim, stiče se utisak da je prostor Galerije premašio ponudu građe. I umesto da Galeriju "skrate" paravanom (što se radi), posuđene su slike Nikolinog brata Petra, (na sreću) istog mentalnog modernističkog sklopa. Tako je u postavku uvedena još jedna tema: paralela. Međutim, jedan kompromis vodi drugom i balans je izgubljen: dodata je i skulptura od nedavno takođe akademika Mrđana Bajića, na temu srušenog Generalštaba. Time je Dobrovićeva impozantna ličnost "dopunjena" delom drugog umetnika istog ranga. Za javnost nije nezanimljivo, ali izgubio se dobar ukus, koji je krasio Nikolu Dobrovića!Bonus video: Izložba Ervina Vurma u MSUB

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlobaervinavurmaumsub-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3326146"]