Američka zastava od milion dolara završila „preko bare“

Kultura 02. nov. 202014:52
Podeli:
Foto: XPOSUREUK / Backgrid UK / Profimedia

Jedno od najskupljih i najpoznatijih umetničkih dela današnjice, na kome je "samo" američka zastava, tik uoči predsedničkih izbora u SAD, zakazanih za sutra, našlo je svoj "novi dom" u Velikoj Britaniji. Umetnički print "Flag I", vredan više od milion dolara, iza koga stoji jedan od najcenjenijih savremenih umetnika Džasper Džons, doniran je Britanskom muzeju.

Kako je slavno delo moderne umetnosti koje dočarava simbol Amerike – zastavu završilo u londonskom muzeju, i to uoči, po mnogima, „presudnih izbora u SAD“, pitaju se britanski mediji.

Politika i umetnost ponovo su se „pomešali“, a „krivci“ za to su njujorški kolekcionari umetnina Džoana i Lesli Garfild, koji su umetnički print „Flags I“, koje je Džasper Džons napravio daleke 1973. godine, poklonili Britanskom muzeju. U pitanju je jedno od najvrednijih dela moderne umetnosti, a zbog akvizije ovog printa u londonskoj kulturnoj instituciji, veoma su uzbuđeni.

„Ovo je veoma važan print. Prelep je, kompleksan, a tehnički predstavlja veliki podvig za ono vreme“, izjavila je za „Gardijan“ kustoskinja savremene umetnosti Ketrin Daunt, dodavši da muzej sada raspolaže sa 16 Džonsovih dela u svojoj kolekciji, od kojih je svako na svoj način izvanredno. No, najnovija akvizicija – zastave su, po njenoj oceni, bez sumnje vizuelno najspektakularnije Džonsovo delo.

Kada je Britanski muzej 2017. godine pravio veliku izložbu „Američki san“ (American Dream) upravo je ovaj print krasio naslovnu stranu kataloga, ali i reklamne postere.

Kustoskinja je zato ocenila da je taj print bio simbol, ne samo pomenute izložbe, već i sve veće kolekcije američkih printova u ovom muzeju.

„Tada nismo mogli da se pohvalimo da ga posedujemo, zbog čega je sada uzbudljivo reći da je deo kolekcije“.

Objašnjavajući zbog čega je Džonsovo delo tehnički komplikovano kustoskinja je istakla da ono prikazuje zastavu sa obe strane, s tim što je jedna mat, a druga sjajne podloge. Proteklih godina tri printa iz ove serije prodata su za cifru veću od milion dolara. Samo je u njujorškoj aukcijskoj kući „Kristi“ jedan print zastave 2016. godine prodat za 1,6 miliona dolara.

„Zastava“, Dažspera Džonsa, Foto: Bruce yuanyue Bi / Alamy / Alamy / Profimedia

Delo, donirano Britanskom muzeju, institucije koji se diči velikom kolekcijom printova i crteža britanske umetnosti, gotovo je u savršenom stanju, zbog čega se njegova vrednost procenjuje na više od milion dolara.

Džasper Džons, koji je polovinom maja napunio 90. godina, koristio je američku zastavu kao značajan motiv u svom radu. Ideja da zastava bude centralni deo umetničkih radova sinula mu je kao 24 – godišnjaku, kako je davno kazao, nakon jednog sna… Iako se dugo njegovo korišćenje zastava u umetničkim delima interpretiralo kao Džonsov politički stav, on je takve tvrdnje odbacivao.

„To je samo zastava, a svakom ostavljam mogućnost da je protumači kako misli da treba“, izjavio je jednom američki umetnik.

Džasper Džons Foto: Ron Sachs / Newscom / Profimedia

Prvi put ju je kao motiv upotrebio 1954, da bi godinu dana kasnije načinio „Belu zastavu“ (White Flag). Ovaj print njujorški Metropolitan muzej kupio je 1998. godine za „tajnu sumu“. Međutim, „Njujork tajms“ je tada otkrio da eksperti delo procenjuju na sumu od 20 miliona dolara.

Ubedljivo najskupocenije delo sa motivom zastave jeste ono iz 1958. godine „Three Flags“, koje je 2010. kupio milijarder Stiven Koen za čak 110 miliona dolara.

Poslednjih decenija Džons, koga i danas vezuju za apstraktni ekspresionizam i pop-art, u vrhu je „liste“ najvrednijih živih umetnika, pored, primera radi, Džefa Kunsa i Dejvida Hoknija, s obzirom da su sume, izdvajane za njegova dela na aukcijama rušila rekorde.

„Njujork tajms“ nazvao ga je „najvažnijim američkim umetnikom“, a Džons je, uz Aleksandra Koldera, jedini slikar i vajar ovenčan Predsedničkom medaljom slobode, koju je 2011. primio iz ruku Baraka Obame.

Američkoj umetničkoj legendi, kako ga mediji najčešće predstavljaju, nisu se dojmile brojne interpretacije njegovih dela, a jednom prilikom je rekao da od desetina knjiga koje su napisane o njegovoj karijeri – najbolja je ona na japanskom, jer, kako je istakao, „ništa nije razumeo“.

A ova, kao i sve druge zastave, koje je radio decenijama unazad, kako to tumači kustoskinja Britanskog muzeja, za Džonsa je „slika“ koju svi stalno gledaju „a ne vide je“.

„Svestan toga koliko je to prepoznatljiva, želeo je da se poigra sa njim…“

Print je trebalo da bude izložen u Španiji, kao nastavak uspešne internacionalne izložbe „American Dream“, međutim, postavka je odložena zbog pandemije koronavirusa.

Američka umetnost je, poput američke politike, oduvek imala veliki uticaj, koji je prevazilazio granice te zemlje, ocenio je direktor Britanskog muzeja Hartvig Fišer, dodavši:

„I dok građani te zemlje izlaze na birališta, ova važna akvizicija podseća nas na globalni uticaj SAD, ali i na to koliko je za Britanski muzej važno da u svojoj kolekciji ima dela američke savremene umetnosti“, zaključio je direktor londonskog muzeja.

Komentari

Vaš komentar