0
Džeri Li Luis preminuo je juče u 87. godini. Bio je američki rok muzičar i tekstopisac i jedan od začetnika rokenrola.
Uveden je u kuću slavnih „Rock and Roll Hall of Fame“, a časopis „Rolling Stone Magazine“, 2004. godine postavlja ga na 24 mesto na listi „100 najboljih izvođača svih vremena“. Isti časopis 2003. godine njegov boks set, postavlja na 242. mesto na listi „500 najboljih albuma svih vremena“.
Luis je rođen u siromašnoj porodici u istočnoj Luiziani, gde u svojoj ranoj mladosti počinje da svira klavir sa svoja dva brata. Njegovi roditelji stavili su svoju farmu pod hipoteku, kako bi mogli da mu kupe pianino.
Muzički stil je razvijao pod uticajem svog starijeg rođaka pijaniste Karla Mekvoja sa kojim je zajedno slušao radio, a posebno crnačku muziku „Haney’s Big House“. Tako je Luis bio u mogućnosti da napravi svoj stil, koji se sastoji od mešavine R&B-a, bugija gospela i kantri muzike. Svira i snima sa raznim umetnicima kao što su Moon Mullican i Merrill Moore, a ubrzo postaje i profesionalni muzičar.
Majka ga upisuje u versku školu „Southwestern Assemblies of God University“ u Teksasu, verujući kako će Džeri sada pevati i svirati isključivo pesme o Gospodu. Međutim, on je vrlo brzo isteran iz crkvenog hora jer je za vreme mise sa svojim prijateljem Perijem Grinom, pesmu „Moj Bog je stvaran“ („My God Is Real“) preradio u „bugi vugi“ verziju. Ujutro su obojica pozvani kod dekana koji ih je izbacio iz škole. Džeri je pokušao da se brani kako nije znao šta čini misleći kako u tome nema ničega lošeg.
Nekoliko godina kasnije, Peri ga je pitao da li je zaista svirao „đavolju muziku“, na šta mu on odgovara „Da, jesam. Međutim čudno je to što su me zbog iste muzike koju oni sad sviraju u crkvama izbacili iz škole, razlika je što sam ja svirao za sotonu, a oni ne“. Kada je napustio religioznu muziku, počeo je da nastupa po raznim klubovima u okrugu Misisipi. Postao je deo novog rokenrol zvuka i snima svoj prvi demo snimak 1954.
Naredne godine odlazi u okrug Nešvil gde je svirao po klubovima i pokazuje interes za bubnjeve, ali ga radio stanice ne prihvataju. Godine 1956. Luis odlazi u Memfis na audiciju za Sun Records. Vlasnik diskografske kuće „Sam Phillips“ je u to vreme otišao na odmor u Floridu, ali producent Džek Klement sa Luisom snima i prevodi singl „Crazy Arms“. Luis počinje da snima i kao solo umetnik i kao „session“ muzičar za druge „Sun“ umetnike, kao što su Karl Perkins i Džoni Keš. Njegovo karakteristično sviranje klavira može se čuti na mnogim pesmama snimljenim u „Sanu“ krajem 1956. i početkom 1957.
Iste godine, Elvis Prisli dolazi u posetu Semu Filipsu. U to vreme, Perkins je u studiju radio na novim pesmama na kojima je u pozadini deonice na klaviru svirao Luis. Kada je to čuo, Elvis je na sledećoj stanci počeo da improvizuje, a Filips je telefonom pozvao Džonija Keša. Tako je nastao snimak pod imenom „Million Dollar Quartet“ na kojem su nastupili Elvis Prisli, Džeri Li Luis, Karl Perkins i Džoni Keš.
Luis svoju solo karijeru nastavlja tokom 1957. godine sa hitovima kao što su „Whole Lotta Shakin’ Goin’ On“ i „Great Balls of Fire“, koje mu donose nacionalni i međunarodni uspeh. Mnogi su govorila da bi možda i preoteo slavu tadašnjoj velikoj zvezdi Elvisu Prisliju da nije bio previše sklon skandalima, alkoholu i narkoticima. Prema nekoliko izvora iz prve ruke, uključujući i Džonija Keša, Luis je bio veliki hrišćanin, ali i veliki grešnik, koji je sebe i svoju publiku za vreme nastupa slao do vraga. Ovaj aspekt Luisovog karaktera opisan je u filmu iz 2005. „Walk the Line“, baziran prema Kešovoj autobiografiji.
Luis, iako nije prvi pijanista boogie-woogie stila, bio je pionir klavirskog roka, i to ne samo kroz njegov zvuk, nego i kroz njegove dinamičke izvedbe. Njegovi nastupi i pokreti na kliviru bili su revolucionarni, a jednom je u emisiji na kraju svog nastupa zapalio klavir da spreči Čaka Berija i njegov sastav da nastupe, iz protesta što je bio slabije plaćen muzičar od njega. Bio je poznat kao „prvi veliki rokenrol divlji čovek“ i takođe kao „prvi veliki električni rok izvođač“. Ove tehničke izvedbe sviranja klavira, usvojili su kasnije mnogi veliki rok muzičari, kao što su Elton Džon, Bili Džoel i Ben Folds.
Skandal koji mu je uništio karijeru
Džeri Li Luis gubi medijsku naklonost svoje publike jer je oženio svoju trinaestogodišnju rođaku, a da se pri tome nije još razveo od prethodne žene.
Njegov turbulentni život bio je skriven od javnosti do 1958. i britanske turneje, kada Rej Beri (novinar jedne londonske kuće) saznaje da je njegova treća supruga Majra Braun, sa kojom se oženio 12. decembra 1957. godine. U javnosti je podignut veliki skandal i turneja je otkazana nakon samo tri koncerta.
Skandal se nastavio i kod Luisove kuće u Americi, a rezultat toga je bio da se našao na crnoj listi radio stanice i gotovo da je nestao sa muzičke scene. Leđa su mu okrenuli i brojni prijatelji koji su do tada bili vrlo bliski s njim, uključujući i Filipsa, dok ga je Dik Klark izbacio iz svoje emisije.
Jedino mu je Alan Frid ostao veran svirajući njegove snimke, dok mu karijera nije bila uništena od strane payola skandala, koji je zahvatio radijsku industriju 1960-ih godina.
Mada je Lusi još uvek bio pod ugovorom sa Sun Recordsom, njegovo dalje snimanje je zaustavljeno. Od tadašnje zarade koja mu je bila 10000$ po koncertu, pao je na 100$ po noći, koje je zarađivao po malim lokalnim klubovima.
Tada je imao samo nekoliko prijatelja u koje se mogao pouzdati.
U novom studiju Luis objavljuje samo jedan hit i to kover od Reja Čarlsa „What’d I Say“, iz 1961.
Luis i Sun, prekinuli su ugovor 1963. godine, i on potpisuje za Smash Records za koji izdaje mnoge hitove u svojoj daljoj karijeri.
Njegova popularnost ponovno je porasla nešto u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj tokom sredine 1960-ih, a uživo album “Live at the Star Club”, Hamburg (1964), snimljen za The Nashville Teens, smatra se jednim od najboljih uživo rokenrol albuma ikad.
Usprkos tome što je uvek bio veliki alkoholičar, Luis je postepeno počeo da rešava problem sa alkoholom i drogom nakon što se rastao od Majre 1970. godine, 13 godina nakon što su se venčali.
Velika tragedija mu se dogodila kada je u prometnoj nesreći 1973. godine izgubio sina. Tokom 1960-ih godina njegov drugi sin, Steve Allen, poginuo je udavivši se u bazenu pod misterioznim okolnostima, neposredno pre rastanka od njegove pete supruge.
Kao rezultat tih tragičnih događaja i svojim problemima sa drogom i alkoholom, Luis je odlučio da ode na lečenje u bolnicu.
Šezdesetih pokušava da se vrati kao izvođač na rokenrol scenu potpisavši ugovor na četiri godine za izdavača Smash Records, sa kojima je počeo da snima kantri balade.
Njegov singl iz 1968. „Another Place, Another Time“, dovodi ga na Top 10 liste, kao i na mnoge druge Top liste širom sveta, uključujući i #1 singla „To Make Love Sweeter For You“, koja Luisu ponovo donosi obožavatelje širom sveta, slično kao u vreme rokabilija.
Do ranih 1970-ih Luis je postao toliko popularan, da je Sun Records počeo da objavljuje reizdanja njegovih kantri pesama, kao što je „Invitation to Your Party“ i ostali singlovi koji su bili popularni u svetu kantri muzike.
Godine 1989. Džim Mekbrajd snima o njemu film, u kojemu glavnu ulogu glumi Dennis Quaid, Majru Vinona Rajder…
Film je koncentrisan na Luisovu karijeru i njegov odnos sa Myraom, i završava sa skandalom u kasnih 1950-ih godina.
Nikad nije prestao da svira po turnejama i obožavatelji koji su redovno posećivali nastupe kažu da je i dalje izvodio jedinstvene koncerte koji su nepredvidljivi, uzbudljivi i dalje u njegovom rokenrol stilu.
Godine 2006. objavljuje svoj novi album “Last Man Standing”, na kojem se nalaze mnoge muzičke zvezde koje nastupaju kao gosti. Sledeće godine objavljuje DVD pod nazivom “Last Man Standing Live”, koji sadrži snimke koncerata na kojima nastupaju mnogi umetnici.
Bonus video: Fredi Merkjuri
