1
Alan Sparhok je proveo četiri decenije s Mimi Parker, tri od njih kao jezgro alt-rok legendi Low, pre nego što je umrla od raka u 55. godini.
„Jedna od mojih najdubljih nada je da Mimi može da nastavi da bude svetlost…“ Alan Sparhok podiže ruke čvrsto oko glave, pokrivajući lice i upetljavajući prste u svoju dugu, kovrdžavu kosu. Tako ostaju dok se sabira, dok pokušava da zaustavi, ili bar prikrije, svoju tugu. Koliko god se trudio, međutim, suze pobeđuju, piše „Gardijan“.
Tokom razgovora o njegovoj novoj muzici, Sparhokova prethodna životna priča baca dugu senku. U novembru 2022. godine, njegova supruga, Mimi Parker – njegova koleginica iz benda Low od 1993. godine – umrla je od raka u 55. godini. Tuga koju Sparhok oseća još uvek je sirova, još uvek preplavljujuća. Sabira se i nastavlja: „Mnogi ljudi su izrazili pravu ljubav i tugu zbog nje, ali ja sam osećao mnogo toga što niko nije mogao da dotakne, stvari koje su me ostavile da se osećam veoma usamljenim. Nadam se da Mimi može biti svetlost i nešto iz čega će ljudi crpiti snagu.”
Sparhok i Parker su bili zajedno više od 40 godina. „Ako se zaljubiš, znaš da to može da se dogodi,” kaže, uzimajući vreme za svaku reč. „Ta osoba je tako stvarna i onda je više nema. Za mene, to je uzdrmalo temelje. Još uvek pokušavam da shvatim šta znači Mimina smrt, da vidim da li postoji nešto što još ne znam.”
Sparhok i Mimi Parker su se upoznali kao tinejdžeri; bili su nerazdvojni pre nego što su završili školu. Imali su dvoje dece i napravili su 13 albuma, planirajući svoje turneje uz porodične obaveze. Sparhok je imao problema sa mentalnim zdravljem i zavisnošću, ali par je izdržao sve to. Low nikada nisu prodavali arene, ali su imali lojalnu i rastuću bazu obožavalaca koji su osećali ljubav para. Nakon skoro 30 godina pravljenja muzike, bend (trio, koji je tokom godina menjao basiste) delovao je vitalno i orijentisano ka budućnosti kao i uvek.
„White Roses, My God“ je Sparhokov prvi album od ženine smrti i možda neće biti ono što fanovi Low-a očekuju. Nema tragova ranih godina benda, sa dramatičnim prelazima iz tišine u buku, niti subverzivno zaraznih melodija iz njihovih kasnijih godina. Praznine između dva harmonizovana glasa u tim pesmama su mesta gde se tuga pretvarala u neku vrstu svetlosti.
Umesto toga, album pokazuje uticaje poslednja dva albuma koje je bend izdao – „Double Negative“ iz 2018. i „Hey What“ iz 2021, izdat posle Mimine dijagnoze raka – kada su slojevi distorzije transformisali niz naizgled jednostavnih pesama u nesumnjivo izazovan materijal. Sparhok je otišao još dalje sa tom strategijom, koristeći sintisajzere, ritam mašine, dens bitove i modulirajući svoj glas do neprepoznatljivosti.
„Alati koje sam ranije koristio više ne funkcionišu“, kaže on. „Pokušavam da koristim svoj glas, ali ne želim da ga čujem, pa sam morao da pronađem drugi.“ Zastaje, pitajući se da li ima smisla. „Osećao sam se kao da probadam u nepoznato, pokušavajući da shvatim stvari. Pokrenuo sam mašine, igrao se s njima dok se nešto nije dogodilo, a onda sam počeo da pevam. I ponekad bi se nešto pojavilo što nisam mogao da zaustavim i sa čim nisam mogao da se igram.“
Čak i bez vođstva svoje supruge, Sparhok je nastavio da stvara muziku od 2022. Ohrabren od strane Kurta Vagnera iz Lambchop-a – “prijateljska ruka koja je pružena da kaže: ‘Hej, znam da si usred procesa, ali imamo nekoliko koncerata …’” – ponovo je počeo da nastupa. Svirao je muziku sa svojom ćerkom, Holis, i formirao Derecho Rhythm Section, punk-funk grupu, i Damien, praveći funky elektronske eksperimente sa svojim sinom, Sajrusom. “Pomalo sam svirao sa Holis i Sajrusom kod kuće i muzika je opet bila tu, posebno kroz mog sina,” kaže on. “Čk sam mogao da pišem pesme, iznenađujuće, koje izgledaju kao da su proizašle iz ovog iskustva, ili barem iz određene faze toga.”
Da li bi Sparhok ikada ponovo svirao pesme Low-a? Nastaje pauza dok razmišlja. “Za sada, čini se najprikladnijim raditi nove stvari. Uvek sam pokušavao da napredujem, pronalazeći novi izazov. Možda će jednog dana doći pravi trenutak, ali trenutno se čini da je Low i dalje veoma sveta stvar. Za sada, moraću da verujem u ono što izlazi iz mene, jer to je ono što sam oduvek radio.”
Bonus video: Šerbedžija u Sarajevu