0
U Beogradu i Srbiji svi su nekako otvoreniji, slobodniji, i nemaju problem da iskažu stav, pa makar ušli i u raspravu, kažu za Nova.rs Emanuel Gat i Ju Stromgren, uoči večerašnjih premijera njihovih komada u okviru Beogradskog festivala igre.
Pred publikom 19. Beogradskog festivala igre večeras su dve poslastice, i to u dva različita grada. U Novom Sadu je zakazana svetska premijera komada „Potkrovlje“ Jua Stromgrena, a u Beogradu prvo srpsko izvođenje predstave „Voz ljubavi 2020“.
I dok u mjuziklu „Voz ljubavi 2020“, iz kuhinje marsejske kompanije Emanuela Gata 14 igrača donose priču o beskrajnim mogućnostima, i to zahvaljujući emocijama, drugi komad vidi ljubav iz drugog ugla. Predstava „Potkrovlje“ kompanija Jua Stromgrena iz Osla promišlja ženske stereotipe i donosi priču o identitetu, koji u poslednje vreme sve više postaje stvar izbora…
Ljubav je, kako kaže Emanuel Gat za Nova.rs, integralni deo komada „Voz ljubavi 2020“, koji će biti odigran s početkom od 20 sati u Operi Madlenianum.
– Kada kažem ljubav, ne mislim na ljubav između ljudi, već na ljubav kao neku vrstu energije. Ljubav je, po meni, stanje uma, i ljubav je snaga. Živimo u svetu u kojem se, nažalost, vodimo strahom i mržnjom. Strah je, bar za mene, opozit od ljubavi. Ako voliš onda iz sebe emituješ ljubav, a ako si vođen strahom, onda proizvodiš mržnju. Ne treba stalno govoriti – ovo je loše. Umesto toga, treba se potruditi da se nešto uradi, a kad se nešto radi iz ljubavi, onda nikada ne izostaje rezultat – smatra koreograf i igrač, dodajući da mu je inspiracija bio hit engleskog sastava Tears for Fears – Sowing for the Seeds of Love, koji je obeležio njegovo detinjstvo.
A komad „Potkrovlje“, kako ističe za naš sajt norveški multimedijalni umetnik Ju Stromgren, upire prst sve prisutnijoj političkoj korektnosti. Otuda je svestan da komad, koji će premijerno biti izveden s početkom od 20 sati u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a sutra i prekosutra u beogradskom Bitef teatru, teško da će moći u skorijoj budućnosti da izvede u Rusiji, islamskim zemljama, pa čak i Americi.
– Ako u komadu govorite o istopolnoj ljubavi onda su vam vrata u Rusiji sigurno zatvorena. U Americi, naizgled, nisu. Ali, ako ste heteroseksualac kao ja, onda vam se tamo ne daje pravo da pričate o marginalnim grupama. Ja sam muškarac, pride belac od pedesetak godina i kako se ja usuđujem da pričam o nečemu što ne poznajem – e to bi bila jedna od manje burnih reakcija u Americi na „Potkrovlje“. Možda bih čak i u Poljskoj naišao na osudu, zbog snage Katoličke crkve. Ali, kada bih se ja u svom radu osvrtao na sve ono što može da mi se spočita, onda se nikada ne bih bavio ovim poslom. Oduvek pokušavam da rušim granice – odsečan je umetnik iz Osla.
Upitan kakvu reakciju, s obzirom na temu komada, očekuje ovde s obzirom da je srpsko društvo tradicionalno, odgovor je ovakav:
– Ali, Srbi neguju i tradiciju otvorenog iskazivanja stava. Bez problema ulaze sa vama u diskusiju, čak raspravu, a to je ono što ja želim da proizvedem. U Rusiji, primera radi, vi ne možete danas iskazati svoj stav. Čak i ako se s nekim ne slažete, to je dobro, jer to vodi mogućnosti otvorene diskusije. Volim Srbiju, i ovde se osećam kao kod kuće.
Gat, koji je iz Izraela, ali već neko vreme živi u Marseju, često je tokom proteklih petnaestak godina dolazio u Beograd. I zato i povlači paralele između srpske prestonice i francuskog grada:
– Nečeg ima sličnog u ponosu ljudi ovde i tamo. Kad odete u Pariz, tamo je sve potpuno drugačije, blazirano, a u Beogradu i Marseju svi su nekako slobodniji, otvoreniji, manje organizovani i samim tim sve mi je privlačnije.
I dok naizgled svima izgleda da Stromgren dolazi iz idealnog društva, Norveške u kojoj je životni standard toliko visok, u kojem su plate, penzije ogromne, postoji i problem:
– Kada idemo na internacionalne turneje, kao trupa iz Norveške nikada ne možemo da zaradimo veliki novac. Ako ste trupa iz Srbije, svuda možete zaraditi novac, ali ne i iz Norveške. Kao Norvežanin u svetu, ne mogu da se obogatim!
Osvrćući se na trenutnu situaciju u svetu, a naročito na rat u Ukrajini, Gat priznaje da mu ništa nije jasno:
– Bombardovani smo informacijama sa svih strana. Iskreno, ne razumem čemu taj rat. Medijima ne verujem više. Svaki rat je glup, bespotreban, a glavne žrtve su uvek obični ljudi, civili. A onima koji donose takve ludačke odluke ne fali ništa, niti finansijski, niti im je nad glavom pretnja da će biti ubijeni. Kao i svaki rat, i ovaj se svodi na to da je u pitanju rat lidera protiv naroda – zaključak je Emanuela Gata.
S druge strane, Stromgrenu je teško kad posmatra sve što se dešava, pogotovo što ima mnogo saradnika koji su Rusi:
– I zbog njih javno ne želim ništa da pričam, da im ne bih naudio. Svoje poruke ostavljamo za scenu, jer je to mesto na kojem osećamo slobodu da kažemo sve što mislimo. Zato će moja poruka sa scene večeras, kao i uvek biti, da idemo za Davidom, ne Golijatom.
Bonus video: Otvaranje Beogradskog festivala igre
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare