0
Izdavačka kuća "Akademska knjiga" objavila je knjigu "Konačni izveštaji o ravnoteži" Franje Petrinovića, u kome autor, prema rečima Vladislave Gordić Petković, "ispisuje novo poglavlje starog beznađa".
„Besperspektivnost, gorčina i generacijski gubitak omeđuju grad u koji se Sergej Vukelić, protagonista i pripovedač prethodnog Petrinovićevog romana ‘Popravljač ogledala’ vraća posle dvadeset godina izbivanja, izgnanstva i odvratnih glasina koje nadograđuju njegovo odsustvo“, ističe književna teoretičarka i kritičarka Vladislava Gordić Petković u svom prikazu dela „Konačni izveštaji o ravnoteži“.
„Šta će se sve dogoditi kad se razoreni čovek vrati razjedenom prostoru, iz kog je izbrisana voljena žena čiji je bio diskutant, svedok i špijun, a u koji su i dalje upisani moralno defektni silnici? ‘Konačni izveštaji o ravnoteži’ nastavljaju narativ melanholije i potmule gorčine nanizan u ‘Almaškim kružocima lečenih mesečara’. Franja Petrinović ispisuje, ovaj put višeglasno, novo poglavlje starog beznađa“, ističe Gordić Petković.
Franja Petrinović (1957, Novi Slankamen), studirao je u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu. Uređivao je časopis „Polja“, pisao je za novosadski „Dnevnik“, a posle toga je bio urednik u izdavačkoj kući „Stylos“.
Piše prozu, eseje i kritike. Do sada je objavio romane „Mimezis, mimezis romana“ (1983, sa Đorđem Pisarevim), „Tkivo, opsene: povest“ (1988, 2001), „Izveštaj anđela“ (1997), „Poslednji tumač simetrije“ (2005) i „Almaški kružoci lečenih mesečara“ (2011), knjigu eseja „Pred vratima raja“ (2002, sa Đorđem Pisarevim) i zbirku priča „Trauma – stečajne legende“ (2009).
Dobitnik je nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (1997), te nagrada „Branko Bajić“ (2002), „Iskra kulture“ (2006), „Laza Kostić“ (2006), „Stevan Pešić“ (2010) i „Karolj Sirmai“ (2011).
Živi u Novom Sadu.