0
Knjiga čileanskog pisca Benhamina Labatuta "Kada prestanemo da razumemo svet" (Akademska knjiga) jedinstvena je i fascinantna proza koja govori o velikim naučnim dostignućima i ispituje krupne promene u našem razumevanju sveta. U toj prozi zastrašujuće lepote i spontane ubedljivosti, simbiozi različitih svetova, književnost ispituje nauku, a nauka se pretvara u literaturu, kaže se u saopštenju izdavača.
Čitajući stranice Labatutove proze susrećemo se sa istorijatom prvog modernog sintetičkog pigmenta, „pruskog plavetnila“, koji je nemački fizičar Fric Haber iskoristio za stvaranje otrova korišćenog docnije u nacističkim logorima smrti. Učestvujemo u matematičkim istraživanjima Aleksandra Grotendika koja će ga odvesti do socijalne otuđenosti, mističnog delirijuma i, na kraju, do samog ludila.
Prisustvujemo čitanju pisma sa rešenjima jednačine relativiteta i prvim nagoveštajima pojma crne rupe koje iz rovova Velikog rata Ajnštajnu upućuje prijatelj na samrti; svedoci smo i rivalstva između osnivača kvantne mehanike – Ervina Šredingera i Vernera Hajzenberga, utemeljivača principa neizvesnosti, kao i čuvenog odgovora koji Ajnštajn upućuje Nilsu Boru, ističući da se „Bog ne kocka sa univerzumom!“, dodaje izdavač.
„Kada prestanemo da razumemo svet Benhamina Labatuta najčudnija je i najoriginalnija knjiga koju sam pročitao u poslednjih ko zna koliko godina. Ona lebdi u stanju između fikcije i dokumentarnosti, između talasa i čestica, i čini priču o modernoj matematici i nauci jezivom poput stare dobre priče o duhovima“, napisao je kritičar Filip Pulman.
Benhamin Labatut (Roterdam, 1980) čileanski je pisac rođen koji je detinjstvo proveo u Hagu, Buenos Ajresu i Limi, pre nego što se nastanio u Santjagu, gde trenutno živi i radi. Za prvu knjigu kratkih priča, „Antarktik počinje ovde“, dobio je 2009. Nagradu „Caza de Letras“ u Meksiku kao i Nagradu grada Santjaga u Čileu (2013). Drugu knjigu „Posle svetlosti“ objavio je 2016. godine. Za knjigu „Kada prestanemo da razumemo svet“, objavljenu 2020, autor kaže da je „sastavljena od eseja (koji nije hemijski čist), dve priče koje pokušavaju da ne budu priče, kratkog romana i polubiografskog proznog komada“. Ova knjiga bila je 2021. godine u najužem izboru za Bukerovu nagradu i prevedena je na više jezika.
Bonus video: Zoran Hamović – glavni urednik Izdavačke kuće Clio