0
Dok kolekcionari iz Azije sve češće izdvajaju velike sume za umetnička dela nastala na Zapadu, umetnici sa Bliskog istoka pokušavaju da nađu svoje mesto u Evropi i Americi. Sa delima nekih od njih svakako se vredi upoznati.
Priredio: Matija Jovandić
Nevladina organizacija „ArtIst“ (ArteEast) pre više od 15 godina stavila je pred sebe zadatak da predstavlja umetničke scene sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Da bi pomogli umetnicima, osnovali su i rezidencije u Sjedinjenim Američkim Državama, održavaju profesionalne radionice i vode sve razvijeniju arhivu filmova iz arapskog sveta. U saradnji sa portalom „Artsi“, ova organizacija otvorila je i prodajnu izložbu na kojoj predstavlja više od 50 umetnika iz ovog dela sveta. Pitanje šta je to umetnost Bliskog istoka povremeno se pojavljuje, a odgovori su različiti. Ali jasno je da nije lako dati jednznačan odgovor, posebno kada se vide radovi 10 umetnika koje su zajedno predstavili „ArtIst“ i „Artsi“. Šta god odgovor bio, vredi se upoznati sa njihovom umetnošću, koja se proteže od tradicionalne kaligrafije do ulične umetnosti, društvene kritike i eksperimenta.
Tarek Al Gusein
Tarek Al Gusein, rođen u Kuvajtu 1962. godine, počeo je da se bavi fotografijom ranih osamdesetih. Umetnik palestinskog porekla, profesor vizuelnih umetnosti u Abu Dabiju, smešta sebe kao figuru na svojim fotografijama, a dok stoji okrenut leđima, publika može da vidi pustinje, prizore sa mora i zidove, dok sve odiše opipljivom tišinom.
U svojim radovima, vremenom otkupljenim za Gugenhajmov i Britanski muzej, između ostalog, umetnik istražuje i svoje poreklo, povremeno noseći i palestinsku maramu, ispitujući kako su njegovi sunarodnici predstavljeni u medijima, a pored serije autoportreta, koje fotografiše od 2002. godine, neki od njegovih poznatijih radova uključuju i fotografisanje svih 250 ostrva u emiratu Abu Dabija, kao i zgrade u Kuvajtu predviđene za rušenje u kojima je živelo multietničko stanovništvo.
Kaled Barake
Rođen u Damasku u Siriji 1976. godine, Kaled Barake sada živi i radi u u Berlinu. Počeo je kao kaligraf, bavi se konceptualnom umetnišću i uvek navodi svoju posetu Parizu 2005. godine kao svoj ulazak u savremenu umetnost, daleku od tradicionalnih praksi njegove rodne Sirije.
Barake je od tada preuzeo i ulogu kulturnog aktiviste, boreći se protiv društvenih nejednakosti i pomažući umetnicima iz sirijske dijaspore preko nekoliko plaformi koje vodi, među kojima su i Sirijski kulturni indeks i Sirijsko bijenale. U svojim umetničkim delima posvećen je provokaciji, a teme su mu migracije, izbeglištvo i raseljavanja. Njegova multimedijalna dela, kao što su instalacija od gumenih marki ili rad sastavljen od papira za odobrene ili odbijene vize, podsećaju gledaoca na kompleksnosti birokratije koja pojedincu kontroliše osećaj kretanja i boravka.
Jasmin Naser Dijaz
Umetnica Jasnim Naser Dijaz rođena je 1977. u Čikagu, danas živi i radi u Los Anđelesu, ali je u ovu grupu umetnika ubraja to što je ćerka emigranata iz Jemena. U svom radu bavi se osetljivim temama pola, religije i identiteta. Iako su joj radovi duboko lični, oni imaju odjeka kod mnogih koji su se, kao i ona, susretali sa sukobima odrastajući u okruženju sa dve ili više međusobno suprotstavljene kulture.
Do sada je svoja istraživanja napetosti između kolektivizma i individualizima izražavala kroz slike, kolaže, instalacije od neona…
Njena serija „Tinejdžerska spavaća soba“ uvodi gledaoca u njen intimni, roze obojeni svet, prenoseći ga u njenu ličnu sobu iz devedesetih godina gde je provodila vreme sa prijateljicama i sestrama.
Sa druge strane, rad otkriva i borbu umetnice sa svim tim dok živi u konzervativnom domaćinstvu. Pobegavši od ugovorenog braka, upisala se na koledž i danas je nezavisna feministkinja koja sme da jasno izrazi svoje stavove, a nada se da njena umetnost može da potakne razgovore sa ciljem uspostavljanja jednakosti polova.
Ganzir
Kada su protesti poznati pod imenom Arapsko proleće pre deceniju izbili na ulicama Egipta, milioni građana tražili su promene, dostojanstvo i kraj decenijama duge korumpirane vlasti. Gazir, rođen 1982. godine, bio je jedan od najaktivnijih uličnih umetnika u tim previranjima. Baš kao i društveno-političke teme na njegovom satiričnim muralima, i njegov pseudonim, u prevodu „lanac za bicikl“, oslikava njegov stav o ulozi umetnika i umetnosti u društvu. „On voli da o umetnicima misli kao o mehanizmima koji pokreću promene ka napred“, pisao je o ovom umetniku „Njujork tajms“.
Jedan od njegovih najsnažnijih radova je mural iz egipatske revolucije 2011. na kom je oslikao veliki vojni tenk pred dečakom na biciklu, koji na glavi nosi hleb. On dodaje da je arapska reč „hleb“ slična reči „život“ i podseća na skandiranje: „Hleb, sloboda i društvena pravda“.
Hiba Kalače
Nekome se možda više dopadnu poetične kompozicije Hibe Kalače, umetnice rođene u Bejrutu, gde i danas živi nakon usavršavanja u San Francisku, nego kontradiktornosti same prirode, ali umetnica poručuje: gde je lepota, tu je i bol. Za svoje apstraktne slike, ona koristi paletu mekih boja kao pozadinu, strasno prekrivenu snažnim zamasima četkama sa jakim bojama i konturama, koje deluju skoro kao otvorene, sveže rane, piše Rava Talas za „Artsi“.
Pažljiviji pogled otkriva da su to vizuelne naznake biljnih i erotskih elemenata, kakvi pobuđuju atmosferu nasilja, tenzija i odbleske delikatnosti, gde deluje kao da sve postoji jedno naporedo sa drugim. Što više se gleda u njene slike, to se otkriva više intrigantnih detalja. Pod uticajem svog geografskog i društveno-političkog okruženja, umetnica navodi i da je njen rad autobiografski i da je pod uticajem svakodnevice i onoga kako se ljudsko biće bori sa traumama. Jedan od izvora inspiracije joj je i književnost, pa se na njenim delima mogu naći i citati Žorža Bataja, Kleris Lispektor i Peti Smit.
Ahmed Mater
Dok je Ahmed Mater, rođen 1979. godine u Tabuku u Saudijskoj Arabiji studirao medicinu i pripremao se da postane hirurg, paralelno je pohađao i radionice fotografije i slikanja u Kulturnom centru kralja Fahda u Rijadu. Neočekivano je odbacio karijeru u medicini i posvetio se umetnosti. Danas ga smatraju jednim od vodećih umetnika u Golfskom zalivu, a njegove instalacije, fotografije i nađeni objekti prikupljani tokom godina svedoče o lokalnoj istoriji i oslikavaju kretanja u kulturi koje drastično menjaju društvo u Saudijskoj Arabiji.
U jednom od njegovih radova, „Evolucija čoveka“, popularnom konceptualnom delu iz 2010. godine, posmatrač se suočava sa svetlosnom kutijom u kojoj je prikazano po fazama kako pištolj prislonjen na glavu čoveku na rendgenskom snimku postaje „pištolj“ za točenje goriva. „Ja sam sin ove čudne, strašne civilizacije zasnovane na nafti. Za 10 godina su se naši životi potpuno promenili. Ja tu drastičnu promenu osećam svakog dana“, naveo je umetnik.
Niki Nodjumi
Sa decenijama dugom karijerom, Niki Nodjumi (rođen 1942. godine u Kermanšahu u Iranu, živi i radi u Njujorku), smatra se ključnom umetničkom figurom iranske dijaspore. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina diplomirao je na akademijama i u Teheranu i u Njujorku. Po povratku u Iran sredinom sedamdesetih, gde je radio kao predavač, slikao je plakate na kojima je kritikovao šaha i njegovu kliku na vlasti. Nakon revolucije 1979. godine konačno je napustio zemlju i preselio se u Ameriku.
Njegov primarni medij je slika, a njegova figuracija često nudi prodornu, satiričnu viziju današnjeg sveta. On slika komičnu, haotičnu političku klimu bezličnih, maskiranih ljudi u odelima, kojima se manipuliše koncima, na scenama nalih cirkusima. Pored ličnih, istorijskih i referenci na nadrealizam, kao važna tema na koju želi da ukaže na svojim delima pojavljuje se otimanje za moć među ljudima, kao i među životinjama.
Ruba Salameh
Umetnica u usponu i predavačica Ruba Salameh (rođena u Nazaretu 1985. godine, živi i radi u Berlinu) okušala se u različitim medijima, od slikarstva preko video arta do instalacija. Kao žena, bavi se temama vezanim za ljubav u, kako kaže, doba snažno obeleženo individualnošću, a kao Palestinka bavi se konceptima geografije, preseljenja i kolonijalne moći, prikazujući vezu kakvu njeni sunarodnici imaju sa svojom podeljenom zemljom.
U svom skorijem ciklusu, „Tenzegriti“, predstavljenom u Dubaiju, Ruba Salameh predstavila je slike pastelnih tonova u minimalističkom ključu, svedenih geometrijskih oblika, pod uticajem Bauhausa i ruskog kontruktivizma.
Hadije Šafi
Jezik je u srži skupltura od papira Hadije Šafi, umetnice rođene u Teheranu 1969. godine, koja živi i radi u Njujorku. Poznata je po tome što sa velikom spretnošću koristi mnoštvo svitaka ispisanih bojom i mastilom, smotanih u papirne tube i pažljivo upakovane u kružne oblike. Radovi tako deluju kao mozaici i kaleidoskopski pejzaži.
Na svicima su ispisani tekstovi, na kojima se čitaju vanvremenske i univerzalne teme o ljubavi i gubitku. Duboko inspirisana svojim persijskim nasleđem, umetnica je često koristila tekstove vodećih iranskih pesnika 20. veka Foruga Farokzada i Soraba Seperija.
Šabnam Jusefuan
Prigušene boje ispunjavanju minimalističku sadržinu slika Šabnam Jusefuan (rođena u Teheranu 1982. a živi u Kaliforniji), a na njima se susreću realizam i apstrakcija. Ona slika sutone fokusirajući se na odbleske saobraćajnih znakova, zgrada, automobila i palih grana drveća. Kao da je prizorima na njima prethodilo uništenje kom je posledica tišina koja se ne može ignorisati.
Njeni radovi u sebi sadrže i psihološke elemente i poigravaju se sa percepcijom ljudi. „Ono što se u životu vidi samo je iluzija i zapravo je beznačajno. Slike su odrazi posmatračevog unutrašnjeg osećanja smisla i uma. Ništa na svetu nije trajno, ni u nama, ni izvan nas. Tu osnovnu karakteristiku života želim da prikažem u svojim radovima“, poručuje umetnica koja je profesionalno počela da slika sa 16 godina.
