0
Svako ponekad omaši, pa tako i oni koje većina smatra rokenrol bogovima. Koliko god da je neki album bilo kojeg slavnog benda smatran remek-delom i razgrabljen u neverovatnom tiražu nikada nije bilo, niti će biti garancija da će ista ta grupa uspeh ponoviti i s narednim izdanjem.
Mnogo je bendova kroz istoriju rokenrola snimilo loše albume, koji nisu naišli na odjek niti kod publike, na tržištu, niti kod kritičara. Spoticali su rokenrol bogovi isuviše puta…
Dorsi, Van Hejlen, Aerosmit, Kvin samo su neki od bendova koji se mogu „pohvaliti“ ne najboljim, već albumima daleko ispod proseka.
No, s liste britanskog dnevnika „Indipendent“ izdvajamo deset najgorih rok albuma svih vremena:
Album „Generation Swine“ iz 1997. bio je dugoočekivan, pogotovo zbog povratka u Motli kru Vinsa Nila posle petogodišnjeg „odsustva“. I dok je originalni pevač ponovo stao za mikrofon i pridružio se Nikiju Siksu, Tomiju Liju i Miku Marsu magija je, međutim, izostala. I sam Nil je mnogo godina kasnije priznao:
– Bio je to očajan album, jer smo isuviše eksperimentisali.
I danas jedan od najvećih britanskih rok bendova svih vremena sastav Hu početkom osamdesetih bio je već „na izmaku snage“. Posle dve decenije karijere ništa nije funkcionisalo. Čuveni bubnjar benda Kit Mun preminuo je 1978. godine overdoziravši se od tableta koje je trebalo da mu pomognu da se izbori s zavisnošću od heroina. Iako posle smrti Muna Rodžer Daltri i Pit Taunzend nisu bili sigurni da bi trebalo da nastave s radom, ipak su krenuli dalje. Ishod je bio album simboličnog naslova „Teško je“. I kad su objavili taj „bljutav album“, kako su kritičari ocenili, naredne, 1983. razišli su se, a do sledećeg studijskog izdanja sastava Hu trebalo je da prođe čak 24 godine.
Kada su čelnici diskografske kuće predložili gitaristi Blek sabata Toniju Ajomiju da bend ostvari saradnju s američkom hop-hop zvezdom Ajs-Tijem, reakcija je bila ovakva:
– Ko je, dođavola, taj?
Međutim, desilo se da Ajs-Ti ne samo da je bio gostujući vokal na naslovnoj pesmi „Forbidden“, već je američki reper privoleo svog nekadašnjeg kolegu iz benda Badi kaunt Ernija Sija da producira album Blek sabatu. Ništa se nije složilo kako treba na tom izdanju iz 1995, a i sam Ajomi je godinama kasnije album „Forbidden“ nazvao „pravim sranjem“.
Polovinom devedesetih hard rok bend Kis rešio je, pod uticajem tada veoma popularnog grandž pokreta i muzike koju su stvarali Nirvana, Saundgarden i Alice in Chains, da ako već ne može ništa novo da ponudi posle karijere duge dve i po decenije, krene tim putem. I umesto napadne šminke, maski i blještećih kostima, odenuli su se u karirane košulje. Ali, ubrzo su i sami shvatili da to baš i nije najbolja ideja. Međutim, snimci kako Kis svira grandž počeli su da cirkulišu na crnom tržištu u vidu butlega i ohrabrili su članove sastava, predvođenog Polom Stenlijem i Džinom Simonsom, da ipak objave album „Carnival of Souls: The Final Sessions“ 1997. Ali, nije im to trebalo.
Sam kraj 1975. godine bio je izuzetno težak period za članove britanskog rok benda Led cepelin. Posle saobraćajne nesreće na Rodosu u kojoj su 1975. godine umalo poginuli Robert Plant i njegova supruga Morin, njemu nije bilo ni do snimanja, niti do koncerata.
Iako je turneja otkazana, snimanje nije.
– Bio sam besan na Džimija Pejdža i mendžera Pitera Granta što su me praktično onemogućavali da budem sa suprugom i decom koju volim. Mislio sam u sebi: „Da li ovaj rokenrol išta vredi?“ – ispovedao se svojevremeno Plant.
„Prinudili“ su ga i nekako je snimljen album „Presence“ 1976. I dok je Pejdž radio po 20 sati kako bi završio album, Plant je na jedvite jade pevao.
A, trebalo je da ga ostave na miru da celi rane.
Gotovo 20 godina nakon odlaska originalnog pevača Pitera Gebrijela i dotadašnji bubnjar Dženezisa, koji se prihvatio dužnosti vokala Fil Kolins rešio je da 1996. napusti bend. Međutim, preostala dvojica originalnih članova britanskog prog-rok benda Toni Benks i Majk Raterford nisu se mirili s tim. I njih dvojica nisu odustajali i u pomoć su pozvali škotskog pevača Reja Vilsona da stane za mikrofon umesto Kolinsa. No, nije trebalo da se trude, bila je ocena kritike tada, 1997, ali i danas. Svojevremeno je „Čikago tribjun“ ovaj album okarakterisao kao „beizdejnu kolotečinu besmislenih sint – zvukova“.
I danas je poslednji album pank heroja, britanskog sastava Kleš iz 1985. godine potpuno zaboravljen kada se uzme u obzir čitav njihov opus. I kada su godinama unazad objavljivani boks setovi ili kompilacije ovog sastava uvek su se pesme s ovog albuma, ili sama ploča, zaobilazili „u širokom luku“. Kada se bend zahvalio na saradnji bubnjaru Toperu Hidonu i gitaristi Miku Džonsu frontmen Džo Stramer i Pol Simonon krenuli su u avanturu stvaranja studijskog albuma. I rezultat je bio poražavajući. Neinspirativan album možda je najblaža kritika ovog izdanja. Bend se, nedugo nakon što je objavljen ovaj album, raspao za svagda. A čak se i Džo Stramer javno odrekao ove ploče tako simboličnog naziva – „Ne seri više“!
Kada je Metalika počela da snima svoj osmi studijski album s dugogodišnjim producentom Bobom Rokom, s kojim su radili još od 1990, mislili su da će rezultat biti dobar. Ali, nedugo pre toga basista Džejson Njusted napustio je grupu. I umesto njega bas je svirao producent. Želeli su da isprobaju i nešto novo. I svet je 2003. dobio predugačke pesme, nije bilo maltene nijednog gitarskog sola Kirka Hamneta, a Džejms Hetfild je jedva smogao snage da peva, jer se u to vreme lečio od zavisnosti od narkotika i alkohola. Niko nije bio spreman za tako nešto, što najbolje dočaravaju kritike u kojima je ocenjen kao „zvučni nered i masakr“.
Na omotu trećeg studijskog solo albuma nekadašnjeg frontmena sastava Saungarden Krisa Kornela muzičar, koji je tragično preminuo maja 2017. u 52. godini, na simboličan način razbija gitaru. I to je već trebalo da bude naznaka kakav album publiku očekuje. Umesto rokenrola i gitarskog zvuka, po kojem je bio prepoznatljiv, Kornel se okrenuo elektro-pop ritmovima, a izvršni producent ploče bio je Timbaland, uz pomoć nikog drugog do Džastina Timberlejka. Rezultat koji je razočarao mnoge te 2009. godine jeste bio vrisak, ali ne onaj iz uzbuđenja, već onaj grozomorni…
Delovalo je kao da su članovi britanskog sastava Djuran djuran došli na ingenioznu ideju – na talasu uspeha albuma „Duran Duran“, poznatog i kao „Wedding album“ koji je iznedrio hitove „Ordinary World“ i „Come Undone“ iz 1993. rešili su da odaju počast svojim muzičkim herojima. Ali, rezultat je te 1995. bio katastrofalan. Zapravo, toliko loš da, kada je magazin „Kju“ 2006. godine pravio listu najgorih albuma svih vremena, „Thank You“ je bio na neslavnom prvom mestu. Toliko su bile loše obrade pesama Boba Dilana, Dorsa ili sastava Sly and the Family Stone da su svi zanemeli, ali vrhunac kiča bilo je njihovo viđenje numere „911 Is a Joke“ hip-hop legendi Pablik enemija, tačnije pokušaj repovanja Sajmona le Bona…
Bonus video: Glas, dirka, bas