0
Dve utakmice nastavka sezone NBA lige i dve očajne predstave Sakramento Kingsa koji se sve više udaljavaju od zacrtane ideje da u nesvakidašnjim okolnostima dođu do pozicije da učestvuju u doigravanju.
Kakva je bila cela sezona, takav je i restart.
PROČITAJTE JOŠ
Zapravo, sve je još gore i pitanje je da li postoji način da aktuelni stručni štab i aktuelni tim mogu da prekinu 14-godišnju praksu završavanja takmičenja u regularnom delu.
Iz godine u godinu stvara se atmosfera da je „ova ta“ i da je vreme da se prokletstvo prekine, ali se čini da je put do svetla i dalje miljama daleko od tima iz prestonice Kalifornije.
Posebno ako se u obzir uzmu predstave prikazane po ponovnom pokretanju sezone, u specijalnim uslovima u Orlandu.
Šansa i dalje postoji, Kingsi sa 12. pozicije Zapadne konferencije gledaju u leđa Pelikansima, Porlandu i Sparsima, a osmoplasirani Memfis za sada „beži“ četiri pobede, na šest mečeva do kraja lige.
Sakramento je upisao dva teška poraza, prvi od San Antonio Sparsa koji su direktni konkurenti za plej-of, a drugi od Orlanda, ekipe koja tradicionalno daje malo koševa, ali je protiv tima trenera Luka Voltona uspela da ubaci 132.
I to redom, 44 za prvu četvrtinu, 34 za drugu, 35 za treću i 19 za poslednji kvartal.
Dakle, razlika je mogla da bude i veća, ali su „domaći“ odlučili da smanje gas i sačuvaju energiju svojih igrača.
A u Sakramentu, niti energije, niti ideje, niti forme. Niti vođstva, niti harizme.
Još gore, nije bilo ni načina da se povuče ručna kada kola krenu nizbrdo.
Bez namere da se „kadrira“, „smenjuje“, „apeluje“ – zdravorazumsko razmišljanje navodi na jednostavan zaključak da osoba sa ovakvim izrazom lica pri ovakvom rezultatu ne bi trebalo da se nalazi na mestu gde se nalazi.
„Nismo doneli na teren fizikalije o kojima smo pričali celog dana“, rekao je Volton posle utakmice.
I ne samo to. Ekipa nije donela ni srce, ni ponos. Ni harizmu. Ništa. Niti je mogla da dobije to od svog trenera, niti od stručnog štaba u kome od subote više nema aktuelnog selektora reprezentacije Srbije i novog trenera Fenerbahčea Igora Kokoškova.
Ali, važnije od svega, Volton je nedavno izjavio da je u Orlando poneo gomilu kafe, pošto je veliki ljubitelj tog napitka.
Po načinu ponašanja pored klupe u duelu sa Medžikom bilo je izvesno da mu je neophodna bar dupla doza.
Američki mediji pišu da Volton nije bio previše šokiran činjenicom da je njegova vojska bila potučena do nogu, toliko da ni u jednom momentu nije izgledalo da iko može bar da proba da uradi nešto.
Čak i kada bi Kori Bruer, Nemanja Bjelica, Bogdan Bogdanović i Heri Džajls pokušali da unesu novu energiju, dešavale su se epski glupe odluke Badija Hilda, Herisona Barnsa, Korija Džozefa…
PROČITAJTE JOŠ Neraspoloženi Jokić: Ovako je već pet godina
Niko od njih nije lider. Ili bar ne može da bude u ovakvim okolnostima. Bruer se posle nekoliko godina vratio u Kingse i ponovo debitovao upravo protiv Medžika.
I umeo je da podvikne, da pokuša da razdrma ekipu, da se baci, da ukrade loptu, da bude fokusiran.
Slično je radio Bjelica u duelu sa Sparsima, Bogdanović je preuzimao odgovornost u šutu, ali…
Iako se sve vodi i dalje kao liga, aktuelni sistem više liči na turnirski u kome praktično da nema prava na grešku, pogotovo za Sakramento, tim u takvoj situaciji. Bogdanović je upozorio da će sve više ličiti na FIBA takmičenje nego na standardni format NBA lige.
„Izgleda mi kao FIBA takmičenje. Pada u slično vreme, avgust mesec. Imam iskustva u takvim situacijama, s tim što tada možemo da šetamo po gradu, a ovoga puta će biti nešto drugačije. Profesionalci smo i pokušavamo da ostanemo spremni za bilo šta što sledi. Uslovi su takvi-kakvi su i moramo da budemo pozitivni“, rekao je Bogdanović 20. juna.
Zato kao potpuna ludost deluje ponašanje Hilda, najboljeg trojkaša na prošlogodišnjem Ol-staru koji ne može da pogodi apsolutno ništa, Barnsa koji svojim neuglednim izgledom odaje utisak čoveka čije misli su negde daleko ili Dierona Foksa koga lopta povuče toliko da dozvoli sebi „ispaljivanje“ trojki u petoj sekundi napada bez ijednog saigrača pod košem, u momentima kada se lomi meč, što je bio slučaj u duelu sa Sparsima.
PROČITAJTE JOŠ Ceo život je u Partizanu, a nije video dva najvažnija koša
Bez pravog, iskusnog lidera, nekoga poput Rudija Geja ili Demara Derouzena, koji su doneli pobedu San Antoniju protiv Sakramenta, bez trenera sa harizmom, idejom, sa instinktom da podvikne…
Odluke koje je donosio Volton, čak i kod izmena, da se ne ide dalje od toga, deluju kao da on sve radi bez nekog realnog razloga, kao da bi samo želeo da otpoštuje formu.
Primeri Bruera i Džajlsa u prvom meču, te Dakuana Džefrisa u drugom, mogli bi da se razumeju kao namera da se sačuva svežina igrača, ali se tu postavlja jedno veoma jednostavno pitanje.
Za šta se čuva?
Plej-of je sve dalje, ideja je sve manje, samopouzdanje se troši, Hild je sve pogubljeniji, a srpski košarkaši, Bjelica i Bogdanović, navikli da se bore za najviše ciljeve, sigurno da nisu zadovoljni tavorenjem u osrednjosti.
Sezona je, čini se, sve bliža kraju za Kingse, a završni izveštaj kako uprave, tako i stručnog štaba, ne može da bude okićen cvećem. Ili će moći. Parnim buketom za rastanak.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
