Sa transferima Darušafake, Bilbaa i Ritasa u istom danu iz Evrokupa u Ligu šampiona, počeo je svojevrstan "prelazni rok" kojim su još jednom samo potvrđena prilična razmimoilaženja u strategijama FIBA i Evrolige.
Koja je na duge staze dobra, a koja loša, teško je u ovom momentu reći. Na to pitanje čak ne mogu da odgovore ni sami klubovi, ne oni najbogatiji, koji su od 2002. na istoj strani, Evroliginoj, već mnogi drugi, koji su godinama menjali „tabore“.
Svesni da im puko igranje u Evrokupu, ma koliko konstantno bilo, neće doneti željeni cilj – ulaznicu Evrolige, pojedini klubovi su od samog formiranja Lige šampiona 2016. godine, izabrali da se vrate pod kapu FIBA. Drugi su posle jedne lošije sezone, poput Partizana, Olimpije, Cibone… pokušali da naprave eksperiment u Ligi šampiona, treći su jednostavno hteli da vide kako izleda izlet u Evropu, bilo preko Lige šampiona ili Evrokupa.
Svako je imao svoj neki razlog, kao što je to sada uradio pomenuti trio (Darušafaka, Bilbao i Ritas) ili primera radi, jedan od osnivača Evrolige i bivši osvajač ULEB kupa (nekadašnje ime za Evrokup), jerusalimski Hapoel, koji se pre dva leta uputio ka Ligi šampoiona, pa Monako koji je godinu dana kasnije iz finala Lige šampiona krenuo u suprotnom smeru, ka Evrokupu, a njih je prošlog leta pratio bolonjski Virtus i to sa peharom najvrednijeg klupskog takmičenja FIBA.
Dakle „prebega“ je bilo i biće ih stalno, odnosno svakog leta. Nekad manje, nekad više, naravno u oba smera, sve dok dve organizacije, Evroliga (kao organizator Evrokupa) i FIBA ne sednu za sto i naprave dugoročan dogovor. U suprotnom, klubovi će nastaviti da lutaju, igrači će nastaviti da traže spas u NBA, a na najvećem gubitku, osim ekipa biće oni zbog kojih se i igra košarka – navijači.
Ukoliko oni naprave „prebeg“ u neki drugi sport, kao što su to već neki uradili zamenom košarkaških ulaznica za rukometne, ragbi, odbojkaške… klupska košarka, ma ko bio na njenom čelu, ubrzano će se približavati marginama evropske javnosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama: