Videli smo na primeru Bašara al Asada kako za nekoliko dana neko može da izgubi sve poluge moći u zemlji. Tada i podrška ključnih strateških partnera u odsudnom trenutku može da izostane i da se svede na to da će mu obezbediti odstupnicu i avio-kartu u jednom pravcu.
Kad diktator godinama daje sve što moćniji partner traži, dođe trenutak kad više nema šta da ponudi, a taj stariji brat ima preča posla na drugoj strani.
Ne znam da li je baš sve tako bilo u odnosu Asada sa Putinom, ali svedočili smo izostanku odlučnije reakcije Moskve u cilju očuvanja režima svog saveznika na Bliskom istoku. Putinu je ipak, bio preči interes Kremlja i front u Ukrajini.
Brzo se te promene dese. Nekako odjednom. Slično kao kad su Amerikanci objavili da će se povući iz Avganistana. Za vrlo kratko vreme nakon te objave imali smo talibane u Kabulu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić partner je i političkog Istoka i Zapada, ili barem tako želi da se predstavi. Verujem da mu se stezao želudac kada je video kako su Rusi pustili Asada niz vodu.
Zato on i igra na rezervnu kartu.
Na one partnere zbog kojih je činio ustupak za ustupkom po pitanju Kosova. Dao ga je, al‘ ništa nije potpisao. Sve zbog političke podrške.
Koliko će još Vučić moći da daje? Nema u tim međunarodnim odnosima prijateljstava. Interesi upravljaju odnosima država
Uveo ih je u energetski sektor.
Lobira za njihove firme da počnu da kopaju litijum u dolini Jadra, zatim proizvode baterije i električne automobile, uzmu profit, a zauzvrat zaposle naše rudare, jeftinu radnu snagu. Dali smo zgradu Generalštaba koju su u agresiji 1999. srušili američki avioni baš porodici američkog izabranog predsednika Donalda Trampa da dokrajči ono što nisu uspele bombe i na tom mestu napravi luksuzni hotel, kazino i ostale sadržaje za odmor, zabavu, rekreaciju i švaleraciju.
Pa smo ukinuli moratorijum na nuklearnu energiju, da bi Francuzi mogli da grade nuklearne elektrane ili skladište nuklearni otpad. Uz to ćemo im isplatiti cirka 2,5 milijardi evra za avione „rafale“. Izgleda je Vučiću podrška Makrona bila neophodnija nego Hrvatima, koji su se kao članica NATO i EU odlučili za polovne francuske avione za upola manju cenu. Dadosmo i neko milionče za obnovu Notr dama.
I daje Srbija, odnosno njen predsednik, ko vesela radodajka i navikava partnere na takav odnos. Kad god im nešto treba, ovaj naš ko uglađeni batler bude na usluzi.
A gde je nešto zauzvrat? Zajednica srpskih opština, na primer. Šta je sa pregovorima sa EU i pregovaračkim poglavljima?
Koliko će još Vučić moći da daje?
Nema u tim međunarodnim odnosima prijateljstava. Interesi upravljaju odnosima država.
Tako je i Kremlj podržavao i branio Asadov režim dok nisu procenili da će dalje upuštanje u tu avanturu da nanese štetu njihovim nacionalnim interesima. To je tako. Nema ljutiš. Čim neko izgubi upotrebnu vrednost, prepušten je samom sebi i instinktu za preživljavanje. Nije važno da li je s druge strane Moskva ili Vašington.
U cilju amortizacije eventualne promene odnosa prema ključnim spoljnopolitičkim faktorima, režimska glasila su istog dana kada je odjeknula vest o zbacivanju Bašara sl Asada počela da prilagođavaju narativ. „Teško onom koga Rusi brane“, pa onda „Narode, uzdaj se u svoju državu! Rusija je napustila Siriju i Asada, a Amerika se za svoje saveznike bori brutalno i do kraja“. Sve to u glasilima u kojima ste samo četiri dana ranije mogli da pročitate „Pobeda! Bašar potukao teroriste, Turci i Ameri doživeli težak poraz“.
I da ne idemo dalje, već je prilično jasno da se svi režimski mediji uređuju iz jednog centra te svoje naslove i uređivačku politiku prilagođavaju trenutnim potrebama režima, koji je nedeljama pod pritiskom ulice koji se blago pojačava.
Treba sad objasniti svom biračkom telu (velikim delom proruskog političkog sentimenta) da su mogući neki zaokreti u spoljnoj politici. I onda kao što se godinama na tim stranicama razlivala bratska srpsko-ruska ljubav, sad imate preterivanja u smislu da se SAD za svoje saveznike „bori brutalno i do kraja“. Amerika je ozbiljna država i sila, tako da bi se pre moglo reći da su spremni da zalegnu za saveznike sve dok u tome vide svoje interese i ne ugrožavaju ih.
Uporedo će se pojačati raznorazna pisanija o novcu koji dobijaju demonstranti, te kako Vučić nije Asad jer on ima i čvrstu podršku Zapada. Čak je Vučić lično imao potrebu da poruči kako on nije Asad, te da neće napuštati Srbiju.
Međunarodna podrška nekom lideru ili pak priča o njoj ne znače mnogo kad u zemlji proključa.
U Srbiji je mnogima prekipelo nakon pada nadstrešnice pri čemu je život izgubilo 15 ljudi. Velika verovatnoća da su za ovu tragediju krivi korupcija i nemar. Naročito su nezadovoljni mladi.
Hoće mladost da normalno doživi starost i pokazuju celoj naciji koja je zaglibila u hipokriziju kako se za to bori. Jedan po jedan fakultet se pridružuju pobuni, a čini mi se da su i advokati zreli za uličnu pobunu. Sutra 11. decembra prema odluci Advokatske komore Srbije obustavlja se rad advokata na teritoriji cele Srbije.
Protest su najavili i poljoprivrednici. Grudva se zakotrljala.
Ako pobuna preživi praznike, gotovo sam siguran da će Vučić ići na vanredne izbore jer su kampanje njegov teren.
A onda, ponovo sledi borba za ispunjavanje preporuka ODIHR u vezi sa izbornim uslovima. Znam da ima opozicionara koji bi ponovo pod bilo kakvim uslovima izašli na izbore da obezbede Vučiću čistu i legitimnu pobedu. Ali to u slučaju rasplamsavanja pobune neće biti lako, jer su ih studenti provalili. A studenti su u pravu, rekao je drug Tito.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare