2
Ko je pobedio na prošlonedeljnom referendumu – vlast ili opozicija? Pitanje je koje mi najčešće postavljaju prijatelji i poznanici, jer većina, bilo da su glasali ili ne, ionako ne zna o čemu se odlučivalo u nedelju, 16. januara. Ta činjenica da građani nisu znali o čemu glasaju i da je petnestak odsto od ukupnog broja birača promenilo Ustav Srbije je najveći poraz demokratskih i civilizacijskih tekovina od ubistva premijera Zorana Đinđića do danas. Glasalo je 1.960.010 građana (30,65 dsto) „DA“ je zaokružilo 1.170.406 (59,71 odsto), a „NE“ 769.481 (39,26 odsto) birača.
Vlast je uspela da sačuva ono što je njima najvažnije – kontrolu nad tužilaštvom, da se osiguraju na vreme i da mogu nesmetano da pljačkaju i nameštaju poslove i tendere, bez bojazni da će ih neko za to goniti. Zato su me, blago rečeno, najviše razočarali stručnjaci koji su objašnjavali da predložene promene ustava nisu idealne, ali da su korak ka nezavisnijem tužilaštvu i sudstvu. Kao da ćemo menjati ustav svaki čas. I još jednu nedoumicu da razjasnimo – zašto je vlast organizovala referendum samo dva i po meseca pre izbora. Jedini razlog je to što su svesni činjenice da posle 3. aprila neće imati dvotrećinsku većinu u parlamentu, a ona je potrebna za promenu Ustava Srbije.
Ni vlast ni opozicija se nisu preterano trudili da objasne građanima šta je suština ovih ustavnih promena, a koliko su oni imali pojma o čemu bi trebalo da glasaju, najbolje ilustruje anketa među studentima Pravnog fakulteta – većina ih je mislila da se ustav menja zbog „Rio Tinta“. Vladar je procenio da je dovoljno da pozove svoje pristalice da glasaju i što manje znaju to bolje. Spremao je i veštu propagandu sa tobožnjim disidentima u redovima naprednjaka i vladajuće koalicije, pa je Đuka (Vladimir Đukanović) javno agitovao da se glasa NE.
Providnu igru je razotkrio sam predsednik države, neustavno i nezakonito saopštavajući rezultate referenduma, kad je rekao da su rezultat i izlaznost bili odlični, jer su i mnogi naprednjaci bili protiv. Poslanici vladajuće koalicije bi izglasali i da je zemlja ravna ploča samo da on to zatraži, a i 99 odsto njegovih pristalica glasa za Aleksandra Vučića i kad izlazi na referendum o ustavnim promenama.
Zato predsednik nije u pravu kad kaže da je dosta naprednjaka u onih 769.000 birača koji su zaokružili „NE“, ali je potpuno u pravu kad je rekao da nisu svi oni glasači sadašnjih opozicionih stranaka. Aleksandar Vučić je referendumom na dobitku, sačuvao je kontrolu nad tužilaštvom, dobio je pohvale od Brisela za ustavne promene i saznao je šta mu je prioriteni zadatak u izbornoj kampanji – kako da izbegne poraz u tri najveća grada: Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Delimični pobednik je i opozicija, jer je referendum pokazao da u ova tri grada, gde je većina glasala „NE“, ima šansu da napravi dobar izborni rezultat. Samo da se ne zavarava da je ona zaslužna za to, s obzirom da na to da nije imala gotovo nikakvu referendumsku kampanju. Većina je bila protiv Vučića, ali ne i automatski za njih.
Na izborima će izlaznost biti skoro duplirana i glasaće se za ili protiv Vučića, kako na predsedničkim, tako i na beogradskim i parlamentarnim izborima.
BONUS VIDEO: Podcast Snaga uma i gost Veselin Simonović
