0
Sveti Nikola, čuven po onoj da ga pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste, bio je pravi dan za srpsku policiju da predstavi predlog kako da se reguliše njen rad. U pitanju je zakon o unutrašnjim poslovima, čiji nacrt je već povlačen iz procedure prošlog septembra, pošto je javnost burno reagovala na potencijalna kršenja ljudskih prava koja je promovisao.
Tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin kukao je da je zakon važan za postavljanje kamera, koje bi prepoznavale lica i pomogle policiji da rešava najteža krivična dela.
„Kamere koje su London učinile bezbednim, napadnute su u Beogradu, ono što je dobro za građane Evrope označeno je kao represija za građane Srbije“, žalio se Vulin.
Sadašnji ministar Bratislav Gašić se ne oglašava. Za razliku od Vulina, sklonog pompeznim najavama, ima drugu taktiku. Skockao je nacrt zakona kao novogodišnji paket iznenađenja, uvijen u šarenilo praznika, od koga mnogi ne vide šta im je ko u ove dane slavlja „podmetnuo“ kao darove.
A upakovao je Bata Santos svašta u taj poklon. Sem „nasleđenih“ kineskih kamera, dojučerašnji šef BIA pobrinuo se i za neke inovacije. Jedno od Gašićevih „unapređenja“ je odredba da će policajci moći da pretresaju stanove bez sudskog naloga. Imaće pravo da po „diskrecionoj“ proceni zaključuju da li demonstranti koji se mirno okupljaju predstavljaju „opasnost po opštu bezbednost“, pa će na osnovu toga moći da ih privode i nad njima upotrebljavaju fizičku silu.
Nacrt je već dobio nadimak „Vuhan zakon“, jer uvodi neke od najrepresivnijih metoda za hvatanje ljudi, poput mreža ili elektrošokova, kakvima su bili izloženi stanovnici pomenutog kineskog grada.
Ali važno je napomenuti da ministar nije pristrasan kada su u pitanju policijska iskustva, podjednako prisvaja represivne mere i sa istoka i sa zapada. Tako iz Amerike usvaja „uređaj za emitovanje zvučnih talasa“, koji je policija koristila tokom demonstracija zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda. U pitanju je vojno oružje koje emitovanjem zvučnih talasa kod pogođenih osoba može izazvati glavobolju, muku, dezorijentisanost, a nekada i trajno oštećenje sluha. Ovaj zvučni top je, zbog otpora javnosti i brojnih tužbi povređenih građana protiv policije, u Americi zabranjen, ali to ne obavezuje vlast u Beogradu.
I dok prosečan građanin iz nikoljdanskog prelazi u novogodišnje pa u božićno slavlje, planirana je javna rasprava o tome „šta bi sve mogla da radi policija ako joj dozvolimo“. Međutim, ko u vreme pretpraznične histerije, kada se jurca da se pazari kao da nastupa sudnji dan, ima vremena da raspravlja o tome da li se Srbija pretvara u Velikog brata.
U paket iznenađenja Bate Gašića građani bi mogli ozbiljno da zavire tek krajem januara kad minu sva slavlja. A do tada će, bojim se, uveliko, da prođe rok za vraćanje poklona koje su nam uvalili kao novogodišnje.