0
Petodnevna vremenska prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Srbije za glavni grad Beograd pokazivala je juče da će u sledećih nekoliko dana u Srbiji biti relativno nestabilno vreme.
Ukratko, to izgleda ovako: danas, u sredu, maksimalna dnevna temperatura biće 25, minimalna jutarnja 16, biće sunčano sa mogućim kratkotrajnim pljuskovima; sutra, u četvrtak, očekuje nas vrlo slično vreme, sa nešto nižom maksimalnom temperaturom, do 24 stepena, kolika će maksimalna dnevna biti i u nedelju, takođe sa mogućnošću kratkotrajne kiše. I u subotu nas očekuje isto vreme. Jedini izuzetak u meteorološkoj slici predstavlja petak, kada se, osim maksimalna 24 stepena i prolaznih naoblačenja, očekuju i poslepodnevni pljuskovi sa grmljavinom (na portalu ima nacrtana i mala munja koja seva iza svetloplavog oblaka). Popodne je, međutim, dosta širok pojam: kiša može da pljusne i u 12.01, ali i u, recimo, 18 sati. Ili negde između. Ako mene pitate, popodne je od 14 do 18/19 sati. Pre toga je maltene jutro iako je posle 12, a nakon toga nastupa veče. Mišljenja su, ponavljam, podeljena.
Generalno, vreme u Srbiji u maju je promenljivo: bilo je dana sa maksimalnom temperaturom i ispod prosečne, po svega desetak stepeni, bilo je, međutim, i onih dana kada je – skoro – goreo asfalt. Bilo je i vrelih noći na asfaltu. Temperatura na asfaltu je inače uvek nekoliko stepeni viša nego u neurbanizovanim područjima. Logično: zelenilo smanjuje temperaturu, ublažava UV zračenje, i generalno relaksira mikroklimu.
PROČITAJTE JOŠ:
Grad poput Beograda može da ima i samo sebi svojstvenu vremensku prognozu, ponekad potpuno nezavisnu od ostatka Srbije, ponekad nezavisnu i od vremenskih zakona uopšteno gledano, pa donekle i od razuma. Kisnuo sam više puta na Zvezdari da bi me na Vračaru dočekalo sunce.
U prilog tome govore i zapisi sa specijalizovanog meteo-foruma „Serbian meteo“ (prvog specijalizovanog meteo-foruma u Srbiji, kako piše na njihovoj internet-stranici). Tamo sam, recimo, našao zanimljive zabeležbe o vremenskim prilikama 2000. godine. Recimo, tada je u februaru, početkom meseca, bilo od 18 do 21 stepena – neuobičajeno toplo. Autor, koji ima izraženu strast i hvale vrednu posvećenost detaljima u procesu analize vremena, ocenjuje da su jesen – od oktobra pa nadalje – i zima bili neuobičajeno topli. Miholjsko leto takoreći.
Ova godina bila je – ako me mnogo slabije pamćenje i nesklonost detaljima poput one sa „Serbian meteo“ portala dobro služe – isto dosta toplija od prethodnih. Ili je makar takav moj subjektivni osećaj. Jer, sećam se, zime praktično nije ni bilo u pravom smislu te reči. Nekih velikih snegova, debelih minusa, skoro nimalo. I proleće je ove godine poranilo, u martu je već bilo makar dva niza toplih dana. Pamtim to jer ste tada manje čitali naš portal, a više uživali u suncu, što je bila zdravorazumska premda za mene nefer odluka. Kako god, nisam se naljutio, to je vaš izbor.
Problem sa Beogradom je i u tome što je u pitanju milionski grad sa realno gledano slabo rešenom saobraćajnom slikom. Ponekad, teško čovek može i da se probije kroz grad od gužve. Zato, recimo, proteklih nekoliko nedelja petkom saobraćajnog špica praktično nije ni bilo, jer se ljudi raziđu kućama još od 14/15/16 sati, porane očekujući gužvu, a poneki odu i na produženi vikend da pobegnu od gradske vreve.
Inače, stručnjaci savetuju da se s proleća više šeta. Uz to, masa automobila na ulici podiže temperaturu naročito leti, ali i u proleće se taj efekat može osetiti. Nekoliko stepeni gore-dole možda nije od presudnog značaja, ali lični doživljaj se menja, pa se desi da se na praznoj čistini čovek smrzne (još ako ima i vetra!), a u masi je ipak sigurnije, odnosno toplije. Ponekad je i prevruće, pa poteče i znoj.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
