5
Nikada ranije, ili makar poslednjih 12 godina, nije politička scena u Srbiji izgledala toliko temeljno armirano u postojećem statusu kvo kao danas. To je moj osećaj, to je osećaj svih sa kojima razgovaram ovih dana.
Opozicija, temeljno razorena i pre junskih izbora, ovih dana može samo da gleda kako i u njihovim bastionima podrške, poput Starog Grada i Vračara, SNS – uz malu pomoć nekih novih satelita – oblikuje vlast. Novi ljudi, stare navike, a biće i para sigurno.
Zato sam se, kao svaki čovek u očajničkom pokušaju da zaštitim vlastito psihičko zdravlje, okrećem deluzijama, teoretisanju, praznoj priči. Silno me, recimo, zabavlja da gledam talasanje establišmenta demokrata u SAD, koje izgleda ma u dlaku isto kao ovdašnje pre maja 2012: poraz neminovno dolazi, svi ga vide – osim njih.
Osim toga, bavim se i lokalnijim deluzijama. U „Radaru“ sam minule nedelje čitao odličan tekst koleginice Ane Martinoli (koja u ovom nedeljniku od četvrtka do četvrtka otvara teme vezane za medije i tehnologije) o novom, opasnom AI oruđu. Ukrato, radi se o četbotu „Alternate history“, koji se, kako mu ime kaže, bavi kalkulisanjem mogućih šta-bi-bilo-kad-bi-bilo scenarija. Botu, koji je već od strane UNESCO označen kao opasan jer korisnike lako može da dovede u zabludu povodom istorijske uloge pojedinih osoba i događaja, postavio dva pitanja iz recentne istorije koja su mi prvo pala na pamet (sugerisala ih je i Martinoli u svom tekstu): šta bi bilo sa Srbijom da Zoran Đinđić nije ubijen, a šta da Slobodan Milošević nije uhapšen i izručen? Još sam bota uslovio da mi te scenarije provuče kroz filter ekonomske, političke, demokratske slike Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo mi je odgovorio o Đinđiću:
„Sa sigurnošću mogu reći da bi Srbija bila u mnogo boljem stanju nego danas. Da nije ubijen od strane desnih ekstremista (?!, prim. nov.) 2003. godine, bio bi reizabran sa ubedljivom većinom. Srbija bi se verovatno pridružila EU 2009. ili 2010, i mogla bi da bude u NATO do sada. Srbija bi bila u boljem stanju ekonomski i u pogledu ljudskih prava, ali uz uslov da joj ekonomija nije pala tokom finansijske krize 2008. i 2009. godine“, kaže bot.
Ovako o Miloševićevom hapšenju:
„Pa, da Milošević nije bio uhapšen, verovatno bi bio na vlasti tokom ranih dvehiljaditih. Sa ili bez Miloševića na čelu zemlje, Srbija bi bila pod embargom NATO nakon rata na Kosovu, i zbog toga bi ekonomija propala i sam Milošević bi na izborima bio smenjen“, kaže ovaj istoričar.
Ne znam odakle bih počeo debatu sa AI, ali mi je svakako bilo najzanimljivije da vidim kako on zamišlja spregu Zemunskog klana i pobunjenih delova RDB kao „desne ekstremiste“. Ljudi, mi smo zbunili i mašinu: kako da joj objasnimo da je Duću i Ulemeka za srpske nacionalne interese bilo stalo taman koliko i za ovaj odgovor istorijskog bota? Ali, to je percepcija onog koji je kodove za mašinu pisao i očigledno istorijskih izvora koje ona koristi da mi pruži ovaj odgovor.
Potom mi je najzanimljivije bilo da primetim snažnu ubeđenost mašine u to da – i kod Đinđića i kod Miloševića – ekonomska situacija u zemlji igra ključnu ulogu u rušenju nekog režima. Mašina očigledno nije pomno pratila period devedesetih u Srbiji, koji je Milošević uredno „preživeo“. Ne znam, nisam pitao, ni šta bi rekla o periodu koji danas živimo, on je valjda ekonomski prosperitetan pa SNS vlada 12. godinu? Na Balkanu se beda toleriše, neki drugi faktori (deluzivni, nema sumnje) ovde kroje poredak moći.
A šta ako istorija sutra bude tako pisana? Ko ćemo biti mi u novim istorijskim AI čitankama? Ili ćemo, kako je Marko Vidojković prognozirao u svojoj poslednjoj kolumni u „Danasu“, biti crna rupa u istorijskom poretku, nakon koje sledi kraj srpske istorije. Marko jedino nije uračunao da kraja nema (ni ta nam uteha nije preostala) – ostaćemo u sećanju AI bota, negde na oblaku Majkrosofta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
