Znao sam da će me provaliti objektivni, časni, nepristrasni, pošteni i nezavisni mediji ( Alo; Srpski telegraf; Republika.rs; Informer... i, naravno, dr Krle, koji me u svojstvu zaštićenog stanara Vučićevog probavnog trakta, „duži“ godinama na Tviter(X) radnom mestu), ali nisam imao kud.
Kako sam celog života i tokom, ne male profesionalne novinarske karijere, navikao da služim, pezim, slušam šta mi se kaže, klimam glavom, pišem i objavljujem naručene tekstove, lažem i konfabuliram, manipulišem i olajavam ljude, jednom rečju da budem gnjida i za to bivam nagrađen stanovima ( uzgred da se požalim da mi je na onom poslednjem što sam dobio u Beogradu na vodi otpala terasa) , placevima, kafanama, hladnjačama, povišenim automobilima i solidnim bankovnim kontom, normalno je da sam i ovaj put ostao dosledan tom pedigreu.
A evo o čemu se konkretno radi?
U utorak, dok sam koncipirao naslovnu stranu novina „Nova“ zazvonio mi je telefon, a na displeju je izašlo ime onog mitskog bića zvanog Dragan Šolak. Prva reakcija mi je bila nagli pad telesne temperature, to jest smrzao sam se, što bi se reklo, ko Bakarec na prtini. Onda sam pobegao pod sto, ali telefon nije prestajao da zvoni. Nije mi bilo druge, nego da se javim. Drhtavom rukom otvorio sam vezu.
– Šolak ovde!
– Izvolite, šefe, šta mogu da učinim za vas!
– Udri po Đilasu!
– Po Đilasu? Da niste nešto presefili, valjda po Vučiću!
– Ne, slušaj me šta ti govorim. Ocrni Đilasa.
– Ali taj je već ocrnjen da crnji ne može biti. Osim toga, naljutiće mi se kolege iz objektivnih, časnih, nepristrasnih, poštenih i nezavisnih medija što im se mešam u sektor i resor, a ispašće i da ih prepisujem pa me mogu optužiti za plagijat.
– Ocrnjuj i ne filozofiraj!
– A zašto, ako smem da pitam?
– Zato što je nesposoban i ne ume da otme vlast. Ne mogu više da čekam.
– A, tooo. Nema problema, to vam je završeno. Nego da dovatim malo i onu Mariniku i namontiram joj kokoš pod mišku, video sam to kod ovih nezavisnih, objektivnih, istinitih, nepristrasnih i časnih medija – baš imamo u foto- direktorijumu nekoliko pirgavih primeraka. Hoćete li i da Jovanović Ćuti na na majicu nacrtamo flašu vinjaka, a za Miroslava Aleksića napišemo da je ukrao onaj traktor na kojem se slika…
– Ne troši svu municiju odmah, sad pljucni Đilasa i čekaj dalje direktive. Klik!
Tako je, otprilike, prema tvrdnjama objektivnih, časnih, nepristrasnih, poštenih i nezavisnih medija,
nastala naslovna strana koja se referisala na nezadovoljstvo građana protestom u Beogradu
povodom zločina u Novom Sadu na kojoj je glavni naslov glasio: „Opozicija se pravda i svađa, Vučić likuje, a narodu je dosta svega“.
To je, zajedno sa izveštavanjem kolega sa televizije N1 i lista „Danas“, bilo dovoljno da se objektivni, časni, nepristrasni, pošteni i nezavisni mediji odaju istraživačkom novinarstvu i saznaju da su – citiram epohalno saznanje – „Mediji u vlasništvu Dragana Šolaka upadljivo, bukvalno preko noći, okrenuli ploču, pa sad na po nekoliko strana i u udarnim naslovima i terminima pljuju opoziciju, uz tvrdnju da je nesposobna, ne zna šta radi…“ jerbo je „gazda Šolak besan, jer mu propadaju pare koje je uložio u rušenje Aleksandra Vučića i SNS, preko opozicije, a oni nisu ništa bliži cilju…“.
Stvar je do kraja razbistrio njihov mutni( naravno neimenovani izvor) koji je izvestio kako je Šolak „u ponedeljak uveče sazvao sastanak urednika svih medija u svom vlasništvu koji je vodio Šolakov čovek od poverenja, a urednicima je bukvalno data naredba da izdaju naloge voditeljima i novinarima da rešetaju opoziciju i njihove odluke“ i „rafalna paljba je već sutradan počela“… ( By the way, ja sam kasnio jedan dan, jer sam zaboravio da odem na taj sastanak u ponedeljak, pa je Šolak sutradan morao lično da me zove i instruira.)
Vidite, služinčadi svih režima i svih gazda.
Sve i da je ovo što ste iskonstruisali suva istina, a notorna je laž, vi ste poslednji kojima bi se čovek i za šta pravdao, pa ni ovaj tekst nije u tu svrhu.
Hteo sam samo da vam još jednom poturim ogledalo pod nos i kažem kako ste, pišući ove nebuloze, zapravo, ispisivali sopstvene biografije i demaskirali modus operandi vašeg delovanja i poimanja profesije koji su opervaženi takvom sramotom i beščašćem kakvo srpsko novinarstvo nije zapamtilo u svojoj istoriji, a itekako je imalo i posrnuća i mračnih perioda.
Ako uzmete onaj drugi pasus ovog teksta svako od vas ponaosob, a bogami i grupno, pronaćićete se nepogrešivo u svakoj izrečenoj kvalifikaciji.
I služite. I pezite. I slušate i radite šta vam se kaže. I klimate glavama. I pišete i objavljujete naručene tekstove. I lažete i konfabulirate. I manipulišete i olajavate ljude. Pisci ste hvalospeva gazdi i postavljači naručenih pitanja. I nagrađivani ste stanovima, placevima, kafanama, hladnjačama, povišenim automobilima, parama… I gnjide kad vas vide imaju kompleks više vrednosti.
I mislite da stvari svuda funkcionišu tako kao u tom vašem skomračnom vilajetu bestidnog podaništva i slugeranjstva. Eto, vidi čuda, ne funkcionišu. Nikad mi niko, a naročito ne u ovoj medijskoj kući u kojoj sada radim, nije sugerisao ili, ne daj bože, naređivao da uradim nešto protiv sopstvene savesti, profesionalnog kodeksa i morala. Nikad mi niko tim povodom nije okrenuo telefon.
Začudili ste se što kritikujemo opoziciju, za koju mislite i ubeđujete narod da mi radimo, jer je vama nezamislivo da, ne daj bože, napišete nešto protiv režima kojem prilježno služite, osim ako vam ne narede da odstrelite nekog na koga vam gazda i vrhovni glavni urednik upre prstom. Niti je prvi, ni poslednji put. Na stranicama novina „Nova“ i na portalu Nova.rs možete naći još takvih tekstova, mnoge i pod mojim imenom i prezimenom.
Ne služimo ni vlasti (sve i kad bi hteli, od vas ne bi mogli doći na red), a ni opoziciji, već služimo javnosti koliko je to u našoj moći. Nekad sa više, nekad sa manje uspeha, ali nam je orjentir isključivo u tom pravcu. Ne podržavamo opoziciju, podržavamo promene u zarobljenoj državi ne bi li se uspostavila normalnost u društvu od koga ste vi, zajedno sa vašim gazdom, napravili ludu kuću.
Vaš gazda, zajedno sa ešalonom svojih sluga neće ili ne sme da govori za naše medije, probitačnije vam je da od nas pravite babaroge i neprijatelje. Sreća vaša što nemate obraza, pa kada jednom sve ovo prođe, a proći će, nećete morati, odnosno nećete moći da se stidite.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare