0
Malo smo se kasno setili. Školske vlasti su rešile da od ove godine uvedu novi izborni predmet „Vrlina i vrednosti“ koji bi, valjda, trebalo da od naše dece napravi bolje i odgovornije i srećnije ljude. Ne sumnjamo u dobru nameru prosvetara, ali se čini da se ovde flašicom vode gasi šumski požar.
Nešto što bi istinski trebalo nazvati i usvojiti kao istine i vrednosti mnogo je kompleksnije i zahtevnije od jednog proklamovanog školskog predmeta nedeljno i onih 45 minuta školskog časa na kojem će deci neko govoriti o tome. U zemlji gde se trideset godina udarnički radilo na ruiniranju i izokretanju i vrlina i vrednosti sad ih odjednom treba redefinisati, promovisati i usaditi u nove generacije.
Kako će teorija u slavu najboljih ljudskih osobina funkcionisati u praksi i svakodnevnom životu gde se misli, promoviše i radi sasvim suprotno od onoga što će deca slušati na tim časovima? I šta ćemo sa porodicama gde bi potomstvo trebalo da se prvo i kontinuirano uči vrednostima i vrlinama, a roditelji su zbunjeni i nisu sigurni koje zaista upute treba da daju deci, jer u stvarnom životu ih čeka, maltene, sve kontra od onoga što biste im vi pričali i čemu biste ih učili.
Učićete ih skromnosti, a u školi će im druga deca mahati ispred očiju skupim patikama, telefonima i markiranom garderobom, dok će ih bogati roditelji dovoziti i odvoziti skupim automobilima.
PROČITAJTE JOŠ
Učićete ih pravdoljubivosti, a okolo Justicija tumara zavezanih očiju i ruku i nepravdu možete rukama opipati. Osvedočeni lopovi nam se smeju u lice, a sudovi sude i po babu i po stričevima i po kumovima, najmanje po zakonu.
Učićemo ih istini, a laž je postala opšte mesto i način života, primila se i pustila korenje i odavno je zakorovila i institucije i svakodnevlje. Lažu političari, lažu mediji, lažu nas majstori, lažemo sami sebe. Lažni su nam uspesi, lažne diplome i doktorati, lažni univerziteti, lažno se predstavljamo…Stid je proteran sa naših obraza, a neki pocrvene samo ako ih negde
sunce dohvati.
Učićemo ih poštenju, a intimno znamo da je isto poistovećeno sa naivnošću i da se danas najmanje isplati biti pošten. Svako je od nas bar neki put čuo rečenicu „šta imaš od
poštenja“, „poštenje me je dovde i dovelo“, „pošteno, pa na sud“. Na pijacama vam zakidaju na vagi, u trgovinama i bankama smišljaju načine da vas legalno opljačkaju, vlasnici turističkih agencija pokupe pare i pobegnu, uvaljuju vam bofl robu, varaju na sitno i na veliko. Neće vas prevariti samo onaj kome se nije pružila prilika da to učini.
Fer plej više ne postoji ni na sportskim takmičenjima, gde ćete gledati i slušati kako babuni sa tribina viču „Slomi ga, majku mu….“
Učićemo ih dobroti u društvu koje je iznedrilo poslovicu da su „dobar i lud braća“ i u skladu sa tim se i ponaša. Dobročinstvo je izolovan incident, a na one retke koji su mu skloni gleda se ispod oka i sa sumnjičavošću: „Mora da je on to iz nekog interesa.“
Učićemo ih dobrom ukusu ovde gde je dobar ukus sistematski i sistemski rušen i sklanjan u stranu, ostavljajući prazan prostor neukusu i prostakluku. Oni se, nekad skriveno, a sve više otvoreno, nude kao poželjan obrazac ponašanja, manekeni neukusa i banalnosti se keze sa ekrana naših televizija i stranica raznoraznih odštampotina i postaju uzor.
Učićemo ih odgovornosti u zemlji gde niko ni za šta ne odgovara, naročito ne oni najodgovorniji. Gledali smo kako to izgleda u dvomesečnoj skupštinskoj travestiji gde je uzalud pozivan na odgovornost ministar policije nakon što je samo u dva dana u dva masovna zločina ubijeno sedamnaestoro odraslih ljudi i dece.
Učićemo ih toleranciji u okruženju gde se ona smatra znakom slabosti i nemoći.
Učićemo ih marljivosti i strpljivom trudu, a oni će gledati kako se do cilja dolazi prečicama. I tako redom.
Dobro je što smo, ako ništa, ono bar shvatili da smo na vrline zaboravili, a vrednosti izopačili, ali nam sleduje mukotrpan proces u kojem će generacije koje dolaze učiti i prihvatati šta je ispravno i poželjno. I biće uzaludan, ako im ne budemo davali adekvatan primer.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
