Drugi put, u roku od pet meseci, Arsen Venger, legendarni francuski trener, izjavljuje da bi broj značajnijih takmičenja trebalo svesti na dva. Samo kontinentalna i svetska prvenstva. Ništa više od toga. Još jednom je naglasio da bi te šampionate trebalo organizovati u razmacima od dve, a ne kao što je do sada bilo, četiri godine.
Mnogi će se zapitati, šta je u toj informaciji novo, odnosno zašto bi ta vest uopšte zahtevala neku analizu? Na kraju, svakodnevno imamo bezbroj predloga, saveta, ideja koje se „valjaju“ po medijima, bez obzira da li su ih izrekli ili osmislili anonimusi, ili neki jači igrači, te ova „mudrolija“ Arsena Vengera deluje kao višak.
Arsen Venger je trenutno šef sektora za globalni razvoj fudbala u FIFA (Međunarodna fudbalska organizacija) i kada takav čovek dva puta u relativno kratkom vremenskom intervalu „natera“ medije da objave gotovo isti sadržaj izjave, onda je ipak pametnije obratiti pažnju na to što je izgovoreno, nego ignorisati. A, zaista je sve delovalo kao bajata vest, kao da je prepisano ono što je rekao još sredinom oktobra prošle godine.
Jeste on čovek u godinama, ali toliko senilan nije, da ne pamti ni pola godine ono što je već izgovorio.
Ovaj njegov predlog o skraćivanju pauze između dva šampionata (evropskog i svetskog) sa četiri na dve godine, pratila je opaska da bi iz kalendara takmičenja trebalo izbaciti Ligu nacija. Reda radi, reći ću vam da je to takmičenje formirano pre dve i po godine i da je tokom 2019. i 2020. godine imalo svoju promociju, da su u njemu učestvovale sve evropske reprezentacije, ali da mu svrhu i interes nije prepoznalo baš mnogo ljubitelja fudbala.
Navodno je trebalo nezanimljive utakmice, uglavnom prijateljske u pripremnom periodu za neko veće takmičenje, zameniti susretima koji će imati bar neku takmičarsku draž i selekcijama, koje kroz regularne kvalifikacije to ne bi uspele da ostvare, obezbediti plasman na evropsko prvenstvo.
Ideja je, recimo, bila dobra, ali interesovanje za to takmičeje jednostavno nije „dobacilo“ do nivoa koji je UEFA (Evropska fudbalska organizacija) priželjkivala. Veći deo sportske javnosti je u toj ideji videlo nešto potpuno poražavajuće po onoga koji je sve osmislio. Počevši od kritika da je svrha Lige nacija popuna kladioničarskih lista zanimljivijim utakmicama, preko optužbi na račun medijsko-sponzorskih ugovora, do razmišljanja o još jednoj varijanti pranja novca.
Naravno da Arsen Venger sve to zna i naravno da je u interesu FIFA, koju on zastupa, da sa UEFA napravi dil koji će jednima i drugima biti od koristi.
Pisao sam, svakako ne samo ja, o tome da između FIFA i UEFA, godinama „tinja“ rat, sve zbog bojazni da neka od tih organizacija ne ostane kratkih rukava u podeli „plena“. A, taj plen na globalnom nivou meri se milijardama dolara.
I nije tek tako Venger „plasirao“ tezu o održavanju svetskog prvenstva u razmaku od dve godine, a onako usput predložio da i evropski šampionati pređu na taj „režim“. UEFA je sa Ligom nacija pokušala da premosti tu pauzu od četiri godine, zadržavajući pritom pravo na regularne i uobičajene kvalifikacije za svoje kontinentalno prvenstvo. Na taj način je, pruživši alibi svim evropskim reprezentacijama da u novoformiranom takmičenju učestvuju, najviše zbog prihoda, a onda i zbog onog „trika“ sa prelaskom na jake zvanične utakimice u odnosu na beskorisne prijateljske, popunila prostor u koji FIFA nije mogla da uđe.
FIFA zna da se najveća svota novca, što se fudbala tiče, vrti u Evropi i Aziji, te je zato od Vengera krenula ideja o svetskom prvenstvu na dve godine. Reklo bi se, iz jednog udarca dve muve. Svetska prvenstva su atraktivna, zarada je ogromna, period „čekanja“ na profit bio bi skraćen za dve godine, a bila bi obesmišljena Liga nacija UEFA.
Da neko ne pomisli kako čelnike UEFA svrstavam u ekipu naivnih, ajde da vidimo koliko je u stvari bila pametna realizacija te ideje o Ligi nacija. Šta ako su je osmislili i pokrenuli kao zvanično takmičenje, da bi u razmeni „argumenata“ sa FIFA imali šta da ponude, odnosno šta za uzvrat da traže. Ako se UEFA već nečega odriče, FIFA mora da pojača ponudu. Dakle, Liga nacija, koliko god delovalo da je eksperimentalno ubačena u kalendar takmičenja, po svoj prilici nije samo tu ulogu dobila. Moguće, da je i planirana da odigra „samo jedno leto“, ali je vrhunski i na vreme urađen projekat u borbi sa FIFA.
Nije slučajna, ili bar tako izgleda, ni „velikodušna“ ponuda Vengera kolegama iz UEFA, da i oni razmisle o promeni dinamike organizovanja evropskih prvenstava. Bio je vrlo konkretan. Evropski šampionati, ove, pa 2023, 2025…a svetski 2022, 2024…i da to postane tradicija. Da li to Venger šalje signale i poruku da je FIFA spremna za dil?
Ne sumnjam da će se jednog dana UEFA i FIFA dogovoriti, a jedino što ne mogu da naslutim kada će se to i desiti. Gotovo da sam ubeđen u realizaciju ove Vengerove ideje, što bi Ligu nacija učinilo nepotrebnom. A, da izađem iz varijanti, sumnjam, pretpostavljam, ubeđen sam, ono u šta sam siguran jeste da UEFA i FIFA neće bankrotirati, kakav god rasplet bio.
Pratite nas i na društvenim mrežama: