Zoran Radovanović Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Politički gledano, prošlonedeljna pojava upale pluća kod tri novorođenčeta u aranđelovačkoj bolnici imala je za posledicu odlaganje prevremenog svečanog otvaranja još jednog nedovršenog zdravstvenog objekta. Mnogo je zanimljivija, međutim, medicinska strana te epidemije.

Mali pacijenti oboleli su od legioneloze, bolesti koja se kod nas retko pominje, a čak i u svetskim razmerama neobično je da pogodi tek rođene bebe. Kada se to i desi, objavi se u nekom naučnom časopisu, s tim što se objašnjenje nađe u obavljanju porođaja u bazenu s vodom ili u korišćenju ovlaživača vazduha.

Naime, uzročnik se nalazi u vodi, često u amebama, što ga dodatno štiti od spoljnih uticaja, a na čoveka se prenosi aerosolom. Rezervoari zaraze su centralni sistemi za rashlađivanje, klima uređaji, rasprskivači vode, uključujući vodoskoke i sl. U aranđelovačkoj epidemiji, reč je bila o rezervoarima s toplom vodom. Bolest se vrlo retko prenosi s čoveka na čoveka.

Za ovu zarazu saznalo se 1976, kada se u filadelfijskom hotelu okupilo 2000 ratnih veterana, pripadnika organizacije Američka legija. Obolelo ih je 182, a umrlo 29. Prve žrtve dobile su dijagnozu infarkta, ali je jednom doktoru bilo čudno što su svi oni prethodno bili u istom hotelu. Pokazalo se da su imali i iste simptome: umor, temperaturu, bolove u grudima i zaptivanje.

Epidemiološkom analizom je odbačeno unošenje zaraze spolja, pa se ispitivanje svelo na hotelsku sredinu. Mada su svi veterani bili zajedno, bitnim su se pokazale male razlike u pogledu vremena provedenog u holu, kraj vodoskoka, u šetnji van hotela itd. Kako je naziv udruženja na engleskom American Legion, uzročnik je nazvan legionela, a imajući u vidu njen afinitet za plućno tkivo, dodata je i bliža odrednica pneumofila (Legionella pneumophila).

Naknadno se došlo do zaključka da je neprepoznatih epidemija legioneloze bilo ranije, unazad sve do 1950-ih. Opisana je i njena blaža varijanta nazvana pontijačkom groznicom po američkoj reci Pontijak (Pontiak).

U industrijskom svetu legioneloze je više nego ranije. Kada bi u Srbiji vladali uslovi života kao u SAD, imali bismo godišnje 150-200 obolelih od ove zaraze. Kod nas se manje koriste klima i slični uređaji, ali verovatno neka desetina obolelih tokom godine promakne nezapaženo ili pod drugim dijagnozama.

Od useljavanja u novu zgradu VMA, pre četiri decenije, najveći strah naših vojnih epidemiologa bila je moguća bolnička infekcija putem centralnog sistema za kondicioniranje vazduha. Održavanjem temperature u rezervoarima iznad 60 stepeni C i hlorisanjem vode moguće je sprečiti iznenađenja, ali su kineski stručnjaci pre dva proleća ipak odmah isključili tu ustanovu kao moguću kovid bolnicu.

Zoran Radovanović Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar