Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog
Zoran Radovanović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

U vreme tekuće pandemije, vakcinacija je najrazumniji način da se sačuva glava. Sve vakcine su dobre, ali ako već može da se bira, prednost imaju američke vakcine kompanija „Fajzer“ i „Moderna“ (ne i J&J). Postoje bolesti, poput tetanusa ili malih boginja, od kojih čovek, ako je propisno vakcinisan, praktično ne može da oboli.

Kovid 19 ne spada, nažalost, u tu grupu, utoliko više što se aktuelni sojevi virusa korone, delta i delta plus, razlikuju od originalnog vuhanskog soja, kao osnove za pripremu vakcina. One, srećom, još štite utoliko što desetostruko smanjuju rizik nepovoljnog ishoda zaražavanja. Taj stepen zaštite odnosi se na period od pola godine, mada u manjoj meri traje znatno duže. Ima osnova za verovanje da će treća doza pružati sigurniji i dugotrajniji spas od obolevanja u težoj formi.

Ostaje nam da se dodatno čuvamo. Zabluda je da je vlast mlitavim merama (uzgred, o čijem sprovođenju vodi malo računa) obavila svoje i da je sada isključivo pojedinac odgovoran za sopstveno ponašanje. Obaveza države je da brine o svojim građanima. Zato je, recimo, ne samo uvela saobraćajna pravila, već i kažnjava pojedince koji ne vezuju pojas, dakle ugrožavaju samo sebe. Oni imaju prava da budu neobrazovani, glupi ili hazarderski raspoloženi, ali vlast bdi, ili treba da bdi, nad njihovom bezbednošću.

Tokom poslednjih godinu i po dana, gosti sa Zapada, kao i sa Dalekog istoka, zapanjeni su našom relaksiranošću, tačnije neodgovornošću prema sopstvenom zdravlju. Tamo su propisi stroži, ali važi i pravilo da sve što je dozvoljeno ne mora da bude upražnjavano. Kod nas poslovni sastanak protekne uz više intimnosti nego proslava mature u Finskoj.

Na skalama najrizičnijeg ponašanja u vrhu su druženje sa osobom koja ima „običan nazeb“, jer može da se ispostavi da je kovid 19, grljenje sa prijateljima, da ne pominjemo tri sočna poljupca u obraz, te boravak u kafiću, odnosno baru, naročito ako nije prostorno ograničen broj posetilaca. Tu je i svadba, kao važan „superprenosni“ događaj.

Na Zapadu slede boravak na radnom mestu, večera kod prijatelja itd., a u Srbiji bi, uz svadbe, nesumnjivo iskočile slave, kao naš specifičan običaj, i dečji rođendani. Negde se uopšte ne slave, negde se pozovu samo deca iz škole i susedstva, a u našoj malodetnoj sredini to je često prilika da se okupi cela rodbina. U trenutnoj situaciji, kada nam umire po 200 sugrađana dnevno, prisustvo pop koncertima i utakmicama u stisnutoj masi sveta ostavićemo po strani kao oblik nastranog ponašanja.

Među opštim merama zaštite na prvom mestu su nošenje maske i održavanje fizičkog rastojanja. Van kuće je idealno imati pokrivene nos i usta sve vreme, osim kada se jede, pije ili, eventualno, džogira. Maska se preporučuje čak i u teretani zbog zagađenog vazduha. Briga o dva ili bar jednog metra udaljenosti od bližnjih podrazumeva izbegavanje kafića, komunalnog prevoza i sličnih situacija koje ugrožavaju bezbednosni prazan prostor oko sebe. Marljivo 20-sekundno pranje ruku za mnoge je već postalo rutinska navika.

Jednostavno je pobrojati navedene i druge mere, ali nije lako uvek ih se pridržavati. Čoveka sputavaju radne obaveze, socijalni obziri i potreba za druženjem. Važna je, međutim, svest da je rizik zaražavanja srazmeran odstupanju od dobro poznatih pravila.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare