2
Jedan od naših međunarodno najuvaženijih hemičara, koji je radni vek proveo po američkim univerzitetima, pa je tako postao i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, zaželeo je da se priključi Biohemijskom društvu Srbije (BDS). Po svojim kvalifikacijama, zasluživao je da bude zamoljen da prihvati počasni status, ali je on 16. maja skromno popunio pristupnicu za „običnog“ člana i uplatio članarinu.
Već narednog jutra sekretarka BDS želi mu dobrodošlicu i obaveštava ga da će njegovo ime biti uneto u spisak članstva. Iznenađenje sledi iste večeri, kada se sekretarka izvinjava zbog prethodno poslate dobrodošlice i obaveštava ga da ga je Upravni odbor odbio „uz obrazloženje da osobe koje se nepristojno i neakademski ponašaju, a uz to nameću svoje stavove društvu čiji nisu član, ne mogu doneti ništa dobro društvu.“ Na kraju sledi obećanje da će mu sredstva uplaćena na ime članarine biti vraćena „koliko sutra“.
Zatečeni hemičar narednog dana moli BDS da mu se dostave dva dokumenta: a) rešenje sa potpisima članova Upravnog odbora BDS i navedenim primerima njegovog navodno nepristojnog i neakademskog ponašanja i b) podaci o odbijenim molbama za članstvo tokom prethodnih 10 godina.
Upravni odbor ga ignoriše, a isto čini i Nadzorni odbor, zadužen da kontroliše zakonitost rada Društva i poštovanje Statuta.
Tako je hemičar postao jedina osoba u dugoj istoriji Društva kojoj je, mimo Statuta Društva, Zakona o udruženjima i zdravog razuma, uskraćeno članstvo. Sustigli su ga optužba, suđenje i presuda bez prava na odbranu i žalbu, a uzgred mu je natovareno još i nekoliko paušalnih diskvalifikatorskih uvreda, uz vidovito predskazanje da neće doneti „ništa dobro društvu“.
Žrtva pizme Uprave BDS ceo radni vek provela je na drugom kontinentu, tako da ne poznaje svoje presuditelje. Jedini svoj „greh“ vidi u pismu upućenom marta o. g. predsednici BDS. U pismu podržava kolegu, člana BDS, koji je tražio da BDS razmotri moguće ekološke štete od rudarenja zlata u Homolju cijanidima. Predsednica je reagovala burno i arogantno. Čak je tražila da se njeno ime ukloni iz arhive Fonda koji je osnovao hemičar, kao verovatno najgalantniji pojedinac-privatni mecena nauke i umetnosti u današnjoj Srbiji.
Sukob otkriva tri stvari. Prvo, paničan strah ovog i sličnih udruženja da se ne zamere vlastima. Drugo, spremnost ljudi, posebno naučnih radnika, da se odreknu svojih moralnih i profesionalnih obaveza o brizi za održivi razvoj i zaštitu životne sredine, na šta ih obavezuju Ustav, niz zakona, kodeksa ponašanja i profesionalne etike. Treće, mnogi stručnjaci rade projekte za strane rudarske
kompanije. Za sve njih je odbačeni hemičar egzistencijalna pretnja.
BONUS VIDEO – Gost „Pregleda dana“ – epidemiolog Zoran Radovanović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
