Poznata je izreka da kada Amerika kine, svet dobije upalu pluća. S obzirom na to da je Kina druga ekonomska sila, videćemo kako će se proći s kineskim kašljem.

Prethodni virus (SARS) nije ostavio posledice, ali je Kina danas ekonomski višestruko značajnija u međunarodnim razmerama pa je i mogućnost globalne zaraze veća.

Za sada se vide usporavanje rasta kineske privrede, manje međunarodne isporuke njenih preduzeća (izgleda da već trpe i FIAT i infrastrukturne investicije u Srbiji), manja kineska tražnja za inostranim proizvodima, pad prihoda od turizma i transporta (do sada u Kinu i iz Kine, ubuduće i šire), smanjena potražnja za naftom i sirovinama i posledično pad nekih cena, veći troškovi za zdravstvo, gubici na berzama i nervoza investitora.

Kada će se silazne linije na grafikonima preokrenuti i do koje dubine će ići – niko ne zna.

Uglavnom se procenjuje da će privrede trpeti u prvom kvartalu, da će zatim brzi oporavak nadoknaditi deo pada s početka godine, da bi, ukupno, na nivou čitave godine, virus usporio rast tek na decimalnim mestima.

Naravno, sve zavisi od toga koliko će se virus proširiti i koliko dugo će trajati.

Nevolja (nikad ne ide sama) je u tome što su prognoze za svetsku privredu i pre virusa bile prilično nepovoljne.

Ekonomske i političke neizvesnosti uzele su danak, pa se u Nemačkoj, na primer, ne očekuje privredni rast u prvoj polovini ove godine, sa virusom ili bez njega.

Bez obzira na neizvesnost i nepoznanice, želim da ukažem na drugi aspekt aktuelne situacije: virus korona ima sve karakteristike „crnog labuda“, tj. događaja koji su retki, neočekivani i nepredvidivi.

Ova teorija, popularizovana nakon poslednje svetske ekonomske krize, kaže da će se kad-tad desiti nešto loše, a da otpornost zemalja zavisi od ponašanja (opreznosti i odgovornosti) u periodu pre i tokom nastanka problema.

Prisećamo se, u sličnom kontekstu, basne o cvrčku i mravu.

Da bi se sprečilo da se političari ponašaju kao cvrčci, pokazalo se da je u određenim slučajevima korisno uvesti pravila za ekonomsku politiku. Pravila koja će sprečiti (neodgovorno) diskreciono ponašanje.

To je naročito slučaj prilikom određivanja penzija i plata u državnom sektoru, najvećih budžetskih rashoda. A upravo tu najviše lutamo.

Plate rastu brže od privredne aktivnosti, čime se ruši princip budžetske odgovornosti.

Pravilo za penzije je, mimo dobre i uobičajene prakse, ukinuto 2018. godine, da bi bilo vraćeno 2019. godine i to uz konsenzus Vlade, udruženja penzionera i struke.

Sada iz vedra neba (a pred dolazak virusa) predsednik i ministar finansija kažu da je ponovo vreme da se tek uspostavljena (švajcarska) formula napusti kako bi se omogućio veći rast penzija od onoga koji iz formule proizlazi.

Lutanja u vezi s načinom određivanja penzija sami po sebi govore da nešto nije u redu. Ako se vratimo istrajnosti i odgovornosti kao odgovorima na „crne labudove“, vidimo da se
talasa baš u periodu kada treba da smo postojani.

Srbija je sprovodila fiskalnu konsolidaciju (od 2015. godine) u prilično povoljnom međunarodnom ekonomskom ambijentu.

Virus korona predstavlja svojevrsno podsećanje da će stvari, ako ne baš sada, jednom krenuti nizbrdo.

Ne bismo smeli da ponovo na krilima preteranog optimizma, populizma i raskalašne potrošnje nespremni uletimo u novu krizu.

Tako je bilo u jesen 2008. godine, kada smo uvezenu svetsku krizu rasplamsali vanrednim i neodmerenim povećanjem penzija.

Usledilo je sedam godina nesreće.