Ako ste i vi pratili bitkoin od njegovih početaka a nikad niste hteli (ili se usudili) da ga kupite, verovatno se ovih dana preispitujete. I jeste vreme za preispitivanje, prelaz je između dve godine, a bitkoin je otišao u nebo (pa i ono medijsko). Dostigao je cenu od gotovo 35.000 dolara, a za samo tridesetak dana cena mu je uvećana za oko 15.000 dolara. Lep rast beleži se i u dužem periodu, tj. u desetak godina koliko se bitkoin razmenjuje za novac na koji smo navikli. Sredinom 2010. godine prvi bitkoin prodat je za 0,0008 dolara, da bi deset i po godina kasnije vredeo 43 miliona puta više. Dakle (i još jednom): jedan dolar investiran u bitkoin na njegovom početku danas bi vredeo 43 miliona dolara.
I šira javnost zna da je bitkoin tzv. kriptovaluta. Ne postoji kao papirni ili kovani novac, već samo kao digitalni zapis. Sve je u vezi s njim virtuelno i tajanstveno – nastaje, čuva se i koristi preko računara. Zato se i izbegava. Nekako deluje neuhvatljivo, iza njega ne stoji nijedna država i centralna banka, ne može da se vidi i opipa, njegova vrednost ne proizlazi iz proizvodnje, najvećem broju ljudi ne može biti jasna tehnologija na osnovu koje nastaje… A, ipak, dokaz da postoji i da nešto vredi je taj što se njime može plaćati i za njega dobiti roba ili usluga (ograničeno – na mestima koja to posebno omogućavaju, ali i rastuće – na sve više mesta) i što se može zameniti za drugi (uobičajeni) novac.
Poslednja (novogodišnja) epizoda uzleta bitkoina povezuje se s nekoliko faktora. Svi idu u prilog tezi da je bitkoin ozbiljnija stvar nego što se mislilo. Pejpal, najpoznatiji internet servis za plaćanje, uvodi mogućnost plaćanja i naplate kriptovalutama i to je još jedna potvrda da bitkoin nije viša novost već opšteprihvaćena stvar. Dalje, veliki i poznati finansijski investitori počeli su da ulažu ogromne iznose i da bitkoin drže u svojim portfeljima. Reč je o desetinama i stotinama miliona dolara sredstava fondova, što rezultira povećanom tražnjom i cenom bitkoina, ali i još jednom potvrdom da bitkoin nije domen kompjuterskih gikova već i ozbiljnih finansijskih igrača. Ponašanje investitora je povezano s trećim faktorom, a to je neortodoksna politika vlada i centralnih banaka širom sveta.
Krize iz 2008, kada je bitkoin nastajao, i iz 2020, kada je bitkoin eksplodirao, obeležene su ogromnim monetarnim ekspanzijama, tj. emisijama novca u iznosima od više hiljada milijardi dolara i evra, i to u periodu kada realna proizvodnja pada. Lekcije iz monetarne ekonomije ne mogu da objasne realnost i javnost to zna. To ima dvojake posledice. Prvo, očekuje se da se da će kad-tad uvećana novčana masa izazvati inflaciju, a to direktno znači obezvređivanje (tradicionalnog) novca. Dolari i evri će, smatra se, vredeti sve manje. Drugo, jednako važno, javnost shvata da ne postoji sveznajuća država i centralna banka koje sve kontroliše i precizno i školski određuje novčanu masu; pre će biti da se vidi da i najveći autoriteti tapkaju u mraku. Monetarni eksperimenti centralnih banaka postaju prihvatljivi, u krizi čak poželjni, pa je onda i logično šta se egzotične stvari, poput bitkoina, u takvoj atmosferi lakše probijaju. I lideri poput Trampa doprinose da se ljudi s pravom pitaju: zašto bih verovao establišmentu i njihovom novcu, a imao veliki otpor prema računarskoj mreži? Da li stvarno treba da više verujem (takvim) ljudima ili objektivnim kompjuterskim sistemima? Četvrto, ponuda bitkoina je ograničena i programirana: ograničena je na ukupno 21 milion bitkoina, a programirana je na taj način što će se bitkoini dodavati do 2140. godine.
Pošto ih je već emitovano 18,6 miliona (gotovo 90%), posledica je da će se ubuduće relativno malo novih bitkoina javljati u ponudi i da će se tražnja zadovoljavati prevashodno kupovinom ranije emitovanih bitkoina – a to im diže cenu.
Mnogo je pitanja pred bitkoinom. Kako će ga potkačiti državna regulacija, da li će ga oslabiti rastuća konkurencija drugih kriptovaluta, da li će zvanične državne valute biti u budućnosti samo elektronski novac i da li to može ugroziti nezavisne kriptovalute, da li će ogromne oscilacije u njegovoj vrednosti odvratiti najveći broj investitora, da li će sistemi koji ga podržavaju trajno ostati pouzdani… S druge strane, mnogo je pitanja i pred tradicionalnom ekonomijom i valutama. U ovom trenutku se čini da je bitkoin postao grudva koja se zakotrljala i da neće skoro da se zaustavi. Čudan okvir u kome funkcioniše izdržao je desetogodišnji test. U svetu u kome su u istih tih deset godina srušene mnoge tradicionalne postavke, to je sasvim dovoljno da bitkoin bude ozbiljna opcija za ulaganje, sa izgledima visokog porasta cene. Ali, i uz neizbežne silazne faze; navedimo 2018. godinu koja je započela sa oko 15.000 dolara a završila sa 4.000 dolara za jedan bitkoin. Tako da ostaje stara preporuka za investiranje: samo novcem koji nije potreban za život i nikako na kratak rok.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare