Gledao sam gotovo sve priloge i izveštaje o ručku vrha Srpske crkve kod predsednika Vučića, no ne videh da su jeli geršlu. Za taj sirotinjski ručak, glavni meni ‘44. čuli su samo oni najstariji među nama. I sportisti kažu da je zdrava, zdrava. Epski zabrinut predsednik sekularne države nama gata geršlu, ali ne gleda pritom u dno šoljice sa cikorijom koja se 1944. pila umesto kafe, nego u besprekorno izglancane kristalne čaše za birana vina. "Biće teško kao 1944.", reče i ostavi nas da tumačimo šta je hteo da kaže. Što nas podseća na ‘44. a ne na ‘90 i neku? Istina, i te 1944. gruvalo je po Srbiji sa svih strana, možda je na to mislio. Rusi su nas od nacista oslobađali, a dični saveznici bombardovali. Odmah zatim, jelo se na tačkice, a crnoberzijancima davala kućna srebrenina za par jaja i komad slanine.