0
„Danas se lakše diše. Okrenuo vetar na drugu stranu, pa nek se malo oni guše“, kaže mi kroz kiseli osmeh komšija Boža, stari Mirijevac koji danima nije izlazio u svoju uobičajenu jutarnju šetnju zbog dima punog kancerogenih materija što je danima čadio iz deponije u Vinči i davio stanovnike ovog naselja.
Predsednik Srbije kao da je znao za vremensku prognozu pa je prognozirao da će dim da nas guši pet, šest dana i gotovo, samo što nije rekao – dok ne dune vetar. Ipak je omašio jer kako vetar stane beogradska dušegupka ponovo krene da radi, smrdi, štipa za nos i tera na kašalj.
Izgleda smo stvarno nebeski narod kad smo i probleme počeli da rešavamo nadom u nebeske sile.
Kad nas prekrije dim s deponije čekamo vetar, kad se razbuktaju požari rešenje je kiša, kad nas napadne virus nadamo se sunčanom letu da smanji moć nevidljivog neprijatelja, kad je vazduh zagađen nadležni povećaju vrednosti koje se tolerišu…
Čak i kad nam dođe neki strani investitor, koga dobro podmažemo da bi izabrao Srbiju kao zemlju u kojoj će da pokrene proizvodnju, Boga molimo da ne pokupi pinkle i ode onda kad iscedi sve subvencije i povlastice koje mu država pokloni.
Zato se stranim investitorima može i ono što ne bi bilo dozvoljeno nekim domaćim. Zato deponija još truje, a i dalje niko nije odgovoran.
Od 2017. deponijom rukovode Grad Beograd i strani partneri iz firme „Beo čista energija“ u okviru sporazuma o javno privatnom partnerstvu. Zato dok se građani guše u dimu i razmišljaju o dugoročnim posledicama udisanja kancerogenih dioksina i furana strani partneri i JP „Gradska čistoća“ mogu mirno da prebacuju odgovornost jedni na druge.
Bez obzira na sve, od septembra će Beograđani na računima za Infostan imati još jednu stavku koja će obuhvatiti naknadu za odlaganje i tretman otpada koji sprovodi upravo „Beo čista energija“. Za ovoliki dim i trovanje zaslužili su valjda i oni neki dinar da naplate.
Neka gori Vinča, nek se dimi, dok je sve u redu sa „projektom veka“ Beogradom na vodi.
Al‘ izgleda i tamo nije sve kako kažu da jeste.
Naravno to nećete čuti sa režimskih frekvencija i iz njihovih štampanih stvari.
Država je manjinski vlasnik Beograda na vodi (32%) i ni ove godine od te firme neće inkasirati ni dinara.
Prošlu godinu je Beograd na vodi završio u minusu, a za šest godina otkad je osnovana kompanija u državnu kasu po osnovu dividendi od ovog kompleksa neće ući ni žuta banka.
Država je u projekat Beograd na vodi uložila najatraktivnije građevinsko zemljište na Balkanu, nekretnine koje su na njemu, poreski obveznici su isplatili privatne vlasnike nekretnina na tom zemljištu koje je država bez naknade ustupila na upravljanje Beogradu na vodi.
Tako je firma iz Abu dabija na poklon, bez tendera, dobila 177 hektara najunosnijeg građevinskog zemljišta u ovom delu Evrope. Zauzvrat, država je, bar za ovih šest godina dobila – šipak.
Dok nas kade vinčanskim tamjanom i dok plaćamo firme iz mnogo bogatijih zemalja nije na odmet podsetiti se da nas je aktuelna vlast u proteklih devet godina zadužila za više od 13 milijardi evra.
Procene su da će na osnovu sporazuma koji su zaključeni država biti zadužena za 50 milijardi evra.
Pa posle neko kaže da u Srbiji nema para.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
