Udvorištvo ili marketinški potez? Jedna subotička kompanija koja proizvodi alkoholna pića izbacila je rakije koje je brendirala imenima Aleksandra i Andreja Vučića, pa smo tako dobili i destilovanu braću Vučić - Andreja u vidu šljivove prepečenice, Aleksandra u mirisnoj noti dunje i na narodu je sad samo da nazdravi. Ili da se napije od muke.
Pod uslovom, da ta rakija dopre do običnog puka, jer je izgleda kontingent „državničke“ mučenice rezervisan samo za simpatizere i članove Srpske napredne stranke, što nije fer, jer ako oni sa svima nama dele svog vođu red bi bio da podele i gutljaj rakije osveštan njegovim imenom.
Možda je Vučić bolji i zdraviji u rakijskoj čaši nego na televizoru na šte srca ranom zorom, a već je i sam napomenuo da se štiti od koronavirusa čašicom rakije. Ako već obična radža deluje preventivno protiv opake boleštine onda bi rakija sa njegovim imenom mogla dobiti status vakcine a tu, između ostalog, ne bismo imali probleme sa antivakserskim lobijem. Iskustvo govori da bi Srbi listom pristali na ovu vrstu imunizacije, a sigurno bi tražili i revakcinu. Tako bi se u idealnoj konstelaciji susreli vođa opijen vlašću i narod omamljen alkoholom koji nosi njegovo ime, što možda ne garantuje neku trezvenost ali na nju se ni do sada nije računalo, pa što bi i sada.
Međutim, sada kad je rakija „ovučićena“, bojati se da se stvar neće zaustaviti na njoj već da će se prezidencijalno brendiranje omasoviti do besmisla.
Za očekivati je da, posle Vučićeve preporuke kako je, uz rakiju, sapun sledeći najbolji „antibiotik“ protiv korone, neki proizvođač kozmetike već gravira njegovo ime na sapunima što u perspektivi i uz konzumaciju one rakije, garantuje političku sapunicu najfantastičnijih zapleta.
Da ne sumnjamo kako u baricima neke vinarije uveliko zri vino koje će dobiti Vučićevo ime, tim pre što je on, po sopstvenom priznanju, veliki kolekcionar i poznavalac ovog pića.
Još gradove nisu počeli da nazivaju njegovim imenom, ali je u nekoliko njih proglašen počasnim građaninom.
Ukoliko do čelnih ljudi „škode“ dođu vesti kako Aleksandar Vučić upravo njihovim modelom beži obezbeđenju i ljutim „audijima“, samo je pitanje dana kada će izbaciti model pod njegovim imenom, prvo kao „limited edition“ a posle bi se, u zavisnosti od tražnje, proizvodnja omasovila. U Srbiji im je tržište obezbeđeno, jer koji naprednjak ne bi poželeo da vozi kola sa imenom voljenog lidera, a to bi postalo i stvar lojalnosti i prestiža. Probudiš se ujutro, umiješ sapunom „aleksandar vučić“, nategneš rakiju „aleksandar vučić“, sedneš u istoimena kola i samo ti je nebo granica. A pretpostaviti je da je i gore on, kao deputy Svevišnjeg.
Ako razgrnemo vinsko-rakijske mušice i balone od sapunice pomalja se, već gledana, ali, na žalost, nikad preležana, izgradnja kulta ličnosti koja je na propagandnom i marketinškom planu uveliko obavljena, a sada svoju potvrdu dobija u konkretnim artefaktima koji su, zahvaljujući prizemnosti cele zamisli, logično banalni i pijačarski i ta stvar izgleda pomalo paradoksalno. Jer, kako vreme bude prolazilo a kult se razvijao i ukrupnjavao tako će se umnožavati i usitnjavati ti kalendarski suveniri, pa će Vučić sa rafova prodavnica pića sići na haube automobila ili kartonske kutije uličnih prodavaca ovaploćen u najrazličitijim formama jeftine sito štampe i amaterskog umetničarenja.
A možda, u krajnjem slučaju, u svemu ovome ima i neke više pravde koja veličinu bez pokrića svodi na 0,7 deci zapremine neke rakijske flaše. Pa, živeli!