0
Ne boji se Vučić bojkota, on se plaši da se ne "probudi" tri miliona građana koji redovno apstiniraju na izborima. Tada mu ni Donald Tusk ne pomaže.
Ume Aleksandar Vučić da bude i šaljivdžija. Govoreći o mogućim koalicijama posle izbora rekao je kako ipak treba sačekati da se izbori održe, jer možda bude nekih iznenađenja pa SNS ne bude učestvovala u sastavljanju nove Vlade. Izgleda da je ova njegova sumnjičavost najviše zabrinula Donalda Tuska, predsednika Evropske narodne partije i bivšeg predsednika Evropskog saveta, koji mu je odmah pružio punu podršku pred predstojeće izbore.
„Poštovani predsedniče, imate puno pravo da budete ponosni i zadovoljni onim što ste učinili za Srbiju tokom svog mandata. Ekonomski uspeh i snažno liderstvo zaštitni su znak vaše vladavine. Srećno u nedelju!“, poručio je Tusk, nakon čega je iz predsedničkog kabineta stiglo saopštenje u kome se kaže da će „ključni prioritet buduće Vlade Srbije biti kredibilan, odgovoran i još snažniji nastavak evropskog puta“. Otkud to Vučić zna kada postoji mogućnost da buduću vladu formira Žika Gojković iz POKS-a, Milica zavetnica ili Valentina Reković u koaliciji sa Muamerom Zukorlićem?
Što bi narod rekao, jel neko ovde nas zafrkava, da ne upotrebimo onaj upečatljiviji glagol? Naravno, i to u zdrav mozak, pod uslovom da ga takvog još uvek posedujemo.
Vučić je, u svevlasti i svemoći, izvrgao ruglu sve pa mu se može da se sprda sa ishodom najizvesnijih izbora, što bi on rekao, u novijoj istoriji i koje neće obesmisliti poziv na bojkot, jer je upravo on taj posao već obavio predano i sistematski. Između ostalog i uz obilatu pomoć gospodina Tuska i kompanije iz Evrope, kojima meki diktatori smetaju samo u sopstvenom dvorištu, pa se brecaju na Orbana, dok im ovi u tamnim vilajetima Zapadnog Balkana nimalo ne smetaju, nego im još duvaju u tikvu i šire krila. Važno je samo da budu kooperativni, to jest da slušaju i uklapaju se u njihove interese, a oni to savršeno ispunjavaju u zamenu za punu autonomiju da u državama koje su privatizovali rade na „ekonomskom uspehu i snažnom liderstvu“.
Tako su građani Srbije postali trostruki zatočenici: autokratskog režima, njegovih stranih pokrovitelja koji mu gledaju kroz prste i sopstvene indolencije spram izbornog zadatka očekujući da će neko drugi da izađe na birališta i promeni im vlast.
Pročitajte još:
Jer, što se bojkota tiče, on, u manjem ili većem obimu, traje još od onih septembarskih izbora 2000- te kada je na birališta izašlo više od 72 odsto birača i u istoriju poslalo Slobodana Miloševića. Na parlamentarnim izborima 2014. godine glasalo je nepuno 3,6 miliona ( 53 odsto upisanih birača); na onim iz 2016. godine 3,7 miliona ( 56 odsto) i Vučiću je bitno samo da u izlaznosti prebaci magičnu cifru od 50 odsto, mada se na albanskom primeru sa njihovih prošlogodišnjih lokalnih izbora pokazalo da se može vladati i sa manje od 20 odsto izašlih. Ne sećamo se da se gospodin Tusk, tada još uvek na čelu Evropskog saveta, nešto bunio i prebacivao Ediju Rami oko legitimnosti tih izbora.
Dakle, ako Srbija ima 6,7 miliona birača (da ne buni, tu je uračunato i 1,7 miliona onih koji ne žive u Srbiji ali u njoj imaju prebivalište i pravo glasa), to znači da cela tri miliona njih uredno apstinira.
I zato je pogrešan trag ako ne i zabluda kako se Vučić plaši bojkota. Bojkot ga nervira u situaciji gde je dominantan pa mu udara na ego trip i umanjuje slast pobede, a zapravo strahuje da se ti „spavači“ jednom ne probude i krenu na birališta. Aproksimativno, samo polovina njih da izađe na izbore njega više ne bi bilo i u tom slučaju mu ni Donald Tusk ne pomože. E, sad, možda bi i izašli da ima ko da ih probudi, odnosno da imaju za koga da glasaju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare