17
Tako to obično biva. Kad sve ode u falus, onda je logičan ishod da se isti u svoj svojoj veličini, raskoši i sjaju negde i fizički ovaploti kako bi i onima, koji nisu baš svesni i koji još sumnjaju, postalo jasnije u čemu i na čemu su.
Postavljanje svetleće žičane skulpture u obliku muškog polnog organa ispred Skupštine grada nije bila samo konceptualna igrarija talentovanog umetnika Andreja Josifovskog zvanog Pijanista. Bila je to tačna dijagnoza stanja ovog društva i ubedljiva poruka višestrukog značenja, postavljena na razmeđi dvaju skupštinskih zgrada – one republičke i one gradske, ali je adresirana na sve nas.
Pijanista je, rečitije od hiljada reči, sati jalovih smatranja i dirigovanih protesta, pokazao čemu, pre svega, vlast, onda i opozicija i mi svi sa njima, sada i ovde sviraju. Sviramo njemu, svako na svoj način.
Andrejeva skulptura je promućurno nazvana „Keep Light“ i – preuzimajući ime firme koja godinama kiti Beograd – tako simbolički oslikala kičerajski i koruptivni odraz nakazne i izvitoperene vlasti u novogodišnjoj rasveti kojom, umesto da razgali i razveseli, zapravo samo potcrtava teški i duboki mrak u koji je gurnula ovo društvo. Ustobočeni falus sa ivice Pionirskog parka se grohotom nasmejao u njeno odvratno iskeženo vučje lice, obesmislio ga, izvrgao ruglu i poručio mu da će jednom biti nabijeno na njega. Falus je ekspresno sklonjen ali je njegova senka ostala da plaši bespravne stanare tri okolne zgrade i svako jutro kad dolaze na posao ( hm, posao!) ispod oka gledaju u pravcu mesta gde je on pre nekoliko noći nikao u maksimalnoj erekciji i punom sjaju svoje neumitne i ubitačne simbolike.
Uzalud vođa tog čopora, dajući sebi na važnosti i dižući cenu, okolo priča kako je u njegovo rušenje uloženo 800 miliona evra. U tu priču mu više ne veruju ni one njegove podguzne muve, čankolizi i zanosači testisa a kamoli svet kojima se i on i kohorta koju je okupio toliko smučila da na njih više ne daju ni prebijene pare, da ne pričamo o milionima konvertibilne valute.
Pročitajte još:
Pa, sa tolikim novcem bi i Tramp srušio Bajdena, dok na njega više nije potrebno – a i grehota bi bilo – potrošiti više nego što je koštala ona instalacija Andreja Josifovskog. U očaju sopstvene dezorjentisanosti i beznačaja, Vučić želi da veruje kako je bitniji nego što jeste, veći nego što izgleda i kako će se na njega obrušiti nekakav moćni dušmanin, trošeći maksimalnu snagu i velike novce.
Greška i uzaludna nada. Njega je načeo jedan žičani falus koji je svojom lažnom pozlatom svedočio o još lažnijem zlatnom dobu – toj šarenoj laži njegovog režima i koji sada čeka na rezervnom položaju u umetnikovom ateljeu da bude prodat za lečenje bolesne dece. E, novac koji u te svrhe bude skupljen je cena Vučićevog režima, tim parama će biti srušen a ne izmaštanim donacijama nekakvih Soroša i svetskih vladara kako on želi predstaviti. Jer, on lično sa njima i sličnima stoji bolje nego ovi koji bi da ga vide na smetlištu istorije gde mu se smeši počasno mesto. On je istinski sluga i kooperant upravo onih koje na unutrašnjem planu želi predstaviti kao sponzore njegovog rušenja s vlasti. On je promoter najnakaznije forme liberalizma, on pezi pred mamonima planetarne moći i iskreno im se divi, maštajući da bude kao i oni.
Sluti to negde i jedan od njegovih glasnogovornika koji ovih dana priča kako će SNS izgubiti sledeće izbore. U toj tvrdnji – koja je najmanje lična impresija vladimira Đukanovića, već, pre svega, dirigovani i dogovoreni probni balon i jeftini manevar koji za cilj ima da uspava i zavede protivnike – osim manipulacije ima i realnog straha, teške slutnje i traženja alibija. Duvar se pomolio i car sa užasom gleda obrise tog nemilosrdnog zida, trudeći se svim silama da izvrda ili bar uspori put prema njemu. Uzalud. Sam je zadao trajektoriju i pitanje je dana kada će u njega udariti. A kad dotera do duvara na njemu će prvo ugledati sliku skulpture Andreja Josifovskog. I tek tada će mu, do kraja, biti jasno da je sve otišlo u …..!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare