Severna Makedonija i Crna Gora su na vrlo originalan način podsetile na Dan pobede nad fašizmom. Ova prva država je štampala poštanske markice sa mapom Nezavisne države Hrvatske, ova druga je u jutarnjem programu državne radio- televizije pustila pesmu znamenitog kantautora Marka Perkovića Tompsona kome je NDH nezaobilazni motiv njegovog umetničkog nadahnuća.

Kome je adresirano pismo iz Skoplja na koje je nalepljena markica sa kartom fašističke tvorevine koja uključuje i delove Vojvodine i koga je to trebalo da oraspoloži numera kontroverznog pevača čiji koncerti počinju ustaškim pozdravom „Za dom spremni“, a ikonografija oplemenjuje simbolima NDH? Je li moguće da je u pitanju samo glupost, neumesni štos ili se radi o nekoj poruci čije konsekvence trenutno ne možemo da razumemo, barem ovde u Srbiji koja se, s pravom, osetila pogođenom ovim nesuvislim potezima. Tim pre, što dolaze iz dveju republika bivše Jugoslavije sa kojima Srbija nije bila u sukobu i na čije narode se gleda kao na prijateljske i bratske.

U objašnjenju kolegijuma Radio-televizije Crne Gore se kaže da je puštanje Tomposonove numere bila greška. Greška je bila sigurno, ali ostaje sumnja i na nameru tešku, jer je kolegijum grešku pokušao i da relativizuje obrazloženjem kako „tekst pesme nije problematičan i nema političkih i nacionalističkih konotacija“. Jeste, Tompson je baš poznat po pesmama o cveću, drveću i tužnim ljubavima, a i nadimak mu je metafora miroljubivosti i dobročinstva. Idealna ličnost da se njegovom pesmom poželi dobro jutro građanima Crne Gore na Dan pobede nad fašizmom.

Hajde da i poverujemo kako se Tompson zaista omakao nekom neopreznom realizatoru programa crnogorske televizije, ali kako razumeti brljotinu Pošte Severne Makedonije koja se, takođe, zbog greške izvinila nakon što je premijer te zemlje smenio članove Filatelističkog veća, a sporna marka poništena.

Nešto se mnogo grešilo ovih dana, a sad se „mnogo“ izvinjavamo. Što bi rekao besmrtni Ilija Čvorović u „Balkanskom špijunu“ – „Oće centrala da pogreši jednom, ali ne i sto puta“.

Marka nije bila stvar trenutka, neko je morao izaći sa idejom, neko je osmislio dizajn, neko je sve to morao i da odobri, neko na kraju i da odštampa. Prosto je nemoguće da se niko u tom lancu nije zamislio nad činjenicom kako mapa nacističkog satelita na nacionalnoj poštanskoj mapi nije najsrećniji simbol sveevropskog jedinstva, već ozbiljna provokacija koja može napraviti samo probleme, kao što ih je i napravila. Srbija je uputila protestnu notu Severnoj Makedoniji, a sumnjamo i da je marka baš obradovala građane Hrvatske, ako izuzmemo pevača koji je pesmom budio Crnogorce 9. maja i njemu slične.

Ako su Makedonci hteli da se dodvore Hrvatskoj kao članici Evropske unije mogli su izabrati neki adekvatniji i suptilniji način od koketiranja sa fašističkim bagažom ove države. Ovako, u zvaničnoj Hrvatskoj i nisu baš dobili poene, a izbagatelisali su nesporno prijateljstvo sa svojim susedom Srbijom, pa sad zlosrećnu marku mogu da lepe na rupu koju su napravili pucajući u sopstveno stopalo.

I najimunijem na teorije zavere teško je da poveruje kako ovoliki broj „grešaka“ u istom tajmingu može biti splet bizarnih slučajnosti, rezultat nepojamne gluposti ili sitne balkanske pakosti u kojoj se preteralo.

Ne. Neko je ciljano i sa razlogom dopunjavao i osvežavao barut u balkanskom buretu održavajaći ovaj teren u povišenom stepenu trusnosti i kontrolisane nestabilnosti. Otud ovoliko grešaka za koje jeste palo izvinjavanje, ali one su proizvele željeni efekat, njihov eho odjekuje iznad balkanskih gudura, a sumnjičavost i nepoverenje su podgrejani. Do neke sledeće „greške“.