Nije da je Skupština Srbije spala samo na Šaipa Kamberija kao opoziciju. Sva je prilika da će naprednjaci - kad obave posao veličanja svog lidera kao najpametnijeg, najuzvišenijeg, najobrazovanijeg, najtalentovanijeg, najlepšeg, najuspešnijeg, najskromnijeg, najradnijeg, najpravednijeg, najnačitanijeg, najnenaspavanijeg, najvizionarskijeg ( ne znam samo kako čovek takve vizije, i šahovski genije pride, u ruletu američkih izbora dva puta zaredom nepogrešivo igra na pogrešnu boju) - željni kavge i blaćenja, morati sebi da pribave još neku opoziciju da na nju prazne bogate rezervoare pljuvačnih žlezda. Tajkun Đilas, izdajnik Jeremić i ljotićevac Obradović su se uveliko izlizali, osušili i sparušili na stubu ( i tabloidnim stupcima) srama, a postoji i realna opasnost da se čak i naprednjački simpatizeri sa IQ koeficijentom koji im ne prelazi broj cipela, jednog dana zapitaju: pa, dobro, majku mu, ako je taj Đilas ukrao 619 miliona evra, što ga naš Vučić jednom ne uhapsi i i ne preda u ruke pravde. Mora da ima tu nešto, odnosno da tu nema ništa.