2
Isključivi predsednik pristalica SNS cinično je pozvao studente da se ne svađaju i tuku oko novca zarad rušenja vlasti i nesumnjivo će dobiti odgovor mladih. Njegova izjava samo podseća na činjenicu da on sve rešava ili pokušava da reši novcem iz budžeta.
Ne bi me iznenadilo da uvede „nacionalističke penzije“ za „hrabre“ batinaše koji ovih dana glume zabrinute građane na blokadama. Jedna bi morala da ode momku koji se drao na penzionere kod Savskog mosta i izvukao „krunski“ argument – „ko ti plaća penziju“.
Taj manjak znanja odakle dolaze penzije, a neograničena količina viška samopouzdanja mora da bude nagrađena, jer je to osnovni uslov za prijem u naprednjake. Mora da bude penzije i za lažnog Principa, koji je takođe pod maskom izuzetno hrabro vrlo elokventno istupio i poručio: „Mrš kući, bre!“ A tek momak koji je bio pored njega i popio biber-sprej. Pa on zaslužuje najmanje da do kraja života bude obezbeđen. Ako ga se sete za neki namešteni tender, sete se. Da ne pričamo o Damiru Zobenici, koji je, kako je objavila Marinika Tepić, izdavao naredbe naprednjacima, kako da se suprotstavljaju blokadama. Siguran sam da ni Šapićevo nuđenje da sukobe „demokratski“ rešava pesnicama nošen pravedničkim gnevom većine dobijene na izbornoj krađi, ne bi smelo da bude neprimećeno.
Ironija na stranu, protesti su ogolili prirodu diktatorskog režima Aleksandra Vučića, koju je najbolje opisao gradonačelnik Beograda, koji je naveo da oni koji dobiju na izborima imaju pravo da vode državu i raspolažu novcem u skladu sa njihovom politikom. I to je nešto što on i omraženi mu, a sad pod istragom, Goran Vesić dele kao zajedničku političku viziju – onaj ko pobedi na izborima može da radi šta hoće. Takva politika dovodi do toga da kriminalci preko noći izrastaju u kontroverzne biznismene, kao u devedesetim, a da huligani postaju „glas većine“.
PROČITAJTE JOŠ:
Samo imaju tu dve stvari koje najboljem strelcu u vaterpolu i najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda „ruše sneška“. Prva je da od 2012. godine nijedni izbori u Srbiji nisu bili legitimni, jer je većina dobijana na krađi, ucenjivanju zaposlenih u javnim preduzećima i uvozu fantomskih birača. Druga je da pobednici izbora imaju pravo da vode politiku i raspolažu budžetom u skladu sa njom pod uslovom da su odgovorni pred građanima za svoje postupke.
U suštini, Vučić bi da vlada, a ne da radi u interesu građana. „Ko ti daje penziju“ je mantra koju naprednjaci svesno serviraju kroz prorežimske medije starijim, ugroženijim slojevima, da bi u pokornosti držali sve one koji od te penzije ili socijalnih davanja zavise.
Zbog toga ih plaše poruke da su im krvave ruke, jer ih podsećaju da su odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu i postaju sve nasilniji u pokušaju da te glasove ućutkaju.
Trag odgovornosti za tu politiku vodi do Vlade i predsednika pristalica SNS. Oni bi najradije da to sve „pokriju“ još jednim izborima. Međutim, do toga može da dođe tek kada za pad nadsteršnice u Novom Sadu odgovaraju svi, bilo snoseći krivičnu ili objektivnu i političku odgovornost.
Na izvestan način zahtevom za uvođenje principa odgovornosti u politici sprovodi se lustracija onih koji decenijama truju ovo društvo. Oni to osećaju kao prst u oko.
Većina nastala na izbornoj krađi shvata da se na ulicama širom Srbije pomalja sve više onih koji su u strahu od nesposobnosti ove vlasti i ne pristaju na burazersko-korupcionašku politiku.
Jedina crvena linija koju predsednik pristalica SNS ne bi smeo da pređe je uvođenje zemlje u sukobe. To ni pristalice SNS, ni preostala većina građana ne želi.
Odgovornost za spremnost na tu vrstu podele zarad opstanka na vlasti je isključivo Vučićeva.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
