Piše Nikola M. Jovanović: Od Nušića do „vučićevštine“

Vučićev režim svestan je da nema većinu za kopanje litijuma, ali računa na sistem koji radi za njega – zarobljene institucije nad kojima nadmoć ima Vlada, a zapravo Vučić, režimske medije, gde svaku scenu do najsitnijih detalja režira Vođa lično. U tim njegovim monolozima on vređa svakoga ko ne misli poput njega, bilo da je reč o političkim protivnicima, novinarima ili ljudima koji upućuju kritike Vladi, koja je zadužena da postupa po Vučićevim naređenjiima. Pored toga, bezbednosne službe pretvorio je u svoju pretorijansku gardu koja više lovi krivce po društvenim mrežama i protestima nego kriminalce, jer su oni sada, kao i devedesetih, samo „kontroverzni biznismeni“ i ne zna se odakle bi iz vlasti mogao da zazvoni telefon ako je neki od njih pulen naprednjaka.

Dakle vladaju institucijama, medijima, bezbednosni sektor su upregli u svoju službu. Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zaokružuju svoju vladavinu i nesmetano će moći da hapse one koji drugačije misle, bez straha od prekomerne upotrebe sile ili nedopuštenog načina iznuđivanja dokaza (član 136.). Neki stručnjaci već navode da primena nedopuštenog načina iznuđivanja dokaza koja bi izmenama bila moguća pod uslovom da nema kvalifikacije koja je do sada stajala u članu 136 - usled velikog bola ili teške patnje – zapravo šalje poruku da bi primena nedopuštenog načina iznuđivanja dokaza mogla da bude prihvatljiva ako ne izaziva veliki bol ili tešku patnju i vodila bi ka mogućim zloupotrebama. Dakle „sumnjiva lica“ mogla bi da budu ispitivana i na nedopušten način, a pitanje je ko bi procenjivao veliki bol ili patnju, odnosno da li je reč o težem obliku dela. Dakle, zaokružuje se sistem koji bi bio smešan da je reč o nekom Nušićevom delu, ali nije, jer bi tu „vučićevštinu“ da režim sprovede u stvarnosti.

Zbog toga je važna poruka koju predstavnici opozicije šalju da se borba protiv litijuma ne završava u Skupštini i da od nje nema odustajanja. Iako Vučić nije stavio tačku već zarez na kopanje litijuma, on bi već danas rado da stavi tačku na kritike njegovog rada i optužbe o sada već bujajućoj korupciji.

Sada može da računa i na međunarodnu zajednicu, čije je ćutanje kupovao rasipanjem para i imovine građana Srbije. Ako mu izmene Krivičnog zakonika prođu, Vučić će moći da hapsi i napravi „bolji narod“ - jedinstven u ćutanju na bilo koji potez samohvalisavog Kalimera – koji on celu političku karijeru priželjkuje.

Odgovor Đilasu daje uvid u to kako on vidi svoj odlazak – kao mirnu predaju vlasti u ruke nekome drugome iz naprednjačke elite u rijalitiju koji već traje 12 sezona. Kaže otići će sam, a obezbediće da pobedi opoziciju. Do sada je to „obezbeđivao“ nameštanjem izbora, fantomskim glasačima i uveren je da će mu to prolaziti dokle god ima šta da poklanja u bescenje bilo da je reč o teritoriji, novcu ili zdravlju građana.

Uveren je da sve dok svakog dana ponavlja kako mnogo radi i malo spava, niko neće postavljati pitanje njegove odgovornosti.

Da li je u pravu?

To će se videti na zasednju parlamenta o litijumu u ponedeljak, kojem bi, zasada, on mogao da prisustvuje samo sa balkona. Mada, imajući u vidu ogromnu medijsku mašineriju, sigurno je da će strateg kojem je opozicija pokazala crveni karton, dirigovati igrom sa Andrićevog venca.

Biće nemoguće razotkriti sve Vučićeve obmane na jednoj sednici i zato cilj mora da bude kristalno jasan – objasniti javnosti zašto se traži zabrana kopanja litijuma. To će sigurno označiti početak nizbrdice na kojoj se naprednjačka vlast nalazi, a oni će protiv toga upregnuti već skoro zaokružen diktatorski sistem sa svim oruđima koja su im na raspolaganju.

Bonus video: Vučić o projektu Jadar i Aleksićevim optužbama