Piše Nikola M. Jovanović: Huškačka taktika

„Šta ćete uraditi u dijalogu sa Kosovom?“, takođe će ga pitati.

„Molim vas pitate to u trenutku dok narod optužuju da je genocidan“, odgovaraće on sa neuverljivim pravedničkim smeškom znajući da je još jednom uspeo da temeljno zamaže oči Srbiji.

Na svako nezgodno pitanje on i njegove tabloidne kanalizacije toksične žuči plaviće javni prostor pitanjem „zar sada kada nas sa svih strana napadaju neprijatelji koji nas optužuju da smo počinili genocid “. Njegovi savetnici - bilo strani ili domaći, zabarikadirali su se u radikalski bunker kako bi i dalje imali zavidne apanaže.

U trenutku dok se opozicija bavi time ko je glavni (a to traje već deceniju), dobio je vremena za duboki udah iako je većinu vremena proveo ispod površine daveći se pod teretom đuleta nepočinstava i afera režima koji predvodi a koje mu je okačeno za nogu.

Ne bi me iznenadilo da pokuša i da napravi skup podrške. Na tome je radio i pre Njujorka, bukirajući sastanak sa patrijarhom uoči sednice u UN. Ne interesuje ga kako će to preneti strani mediji, samo mu je važno da jakom dozom nacionalizma, patetike, lažnih vesti i verbalnog nasilja protiv svakog ko ne „vidi“ njegovu istinu pokrije površinu i povrati privid stabilnosti koji toliko znači Vašingtonu i ostalim zapadnim zemljama.

Međutim, čini se da vreme privida iščezava, jer je Zapad odlučio da rezolucijom o Srebrenici pošalje poruku zvaničnom Beogradu u trenutku kada se čini da je bliži Kini i Rusiji nego njima. Očigledno je procenjeno da se mora zauzdati populistička politika autokrate, pa se udarilo u samu srž njegove ratno-huškačke politike – ratove devedesetih.

Tekst iz UN ne stvara nikakvu obavezu, ali definiše liniju koju Zapad neće prelaziti zbog Vučićeve politike, a štetu će plaćati svako od nas činjenicom da smo svakog dana sve više izolovani.

Vučić se vratio na podešavanja generalnog sekretara radikala iz devedesetih. Napolju ne može više nikome da zamazuje oči, ovde ima sva sredstva da to radi još godinama. Rejting je u padu, na lokalnim izborima se biraju ljudi koji treba da se bave infrastrukturom i upravljanjem opštinama, a on nudi svetsku zaveru protiv Srba kao odgovor. I proći će mu. Opozicija zbog podela ne deluje uverljivo, a on i njegovi spin doktori će učiniti sve da Srebrenicom pokriju sve što mu ne ide naruku. I tako je Srebrenica postala adut – za lokalne izbore. Jer nije više bitno što nema kanalizacije, mostova, pijaće vode… sve je manje važno od stvaranja slike da nas optužuju da smo genocidan narod i da ćemo zbog toga platiti odštetu. Činjenica je da se nismo pomirili sa prošlošću i onim što je rađeno devedesetih, ali pravu odštetu plaćamo izolacijom, na koju je predsednik očigledno spreman samo da bi opstao na vlasti.

Predsednik očigledno duboko veruje da se pod zastavu ove države mogu sakriti zlopotrebe režima ogrezlog u korupciji i nasilju, a koje su njegove ranije krpare jedva pokrivale. Sada, sa dvoglavim belim orlom na leđima, dolazi da 2. juna „objasni“ da je borba za „veliku Srbiju“ prioritet, a ne mostovi, vodovodi i kanalizacija. I opet će, kao i posle Kumanovskog sporazuma, proglašavati pobedu. Prorežimska propaganda sve je spremila za „tepih“ bombardovanje teorijama zavera i stalnom potragom za novim izdajnicima, a sve liči na ono kada je u vreme Trampove administracije pokušano da se u SAD napravi podela na one koji nose značke sa zastavom SAD i one duge, koji bi praktično bili okarakterisani kao izdajnici. U Americi nije uspelo, jer još imaju institucije i slobodu govora.

Šta ćemo mi?

BONUS VIDEO Vučić o Srebrenici u Njujorku