Kad nekoga volim, želim toj osobi dobro, i to sve dobro. Ako nije tu, nedostaje mi. Ukoliko je daleko, obradovaće me sve dobre vesti koje je zadese, i rastužiti nesreće koje je pogode. Ljubav je takva, dobra i donosi dobro. Zato pokreće svet. Naravno, postoji posesivnost, kao dežurna zabluda o ljubavi. Ovde ne govorim o posesivnosti i ostalim izlivima nezdrave naklonosti. Kad nekoga ili nešto volimo, nemamo poriv da to porobimo, kao ni trunku motivacije da to na bilo koji način pokvarimo.