Sneg je jutros zavejao gotovo sve ulice, a suze jutjubera poznatog po vređanju (uglavnom devojaka) i po imenu Baka Prase potopile su društvene mreže. Baka Prase je internet zajednici grcajući rekao da je bio u policiji, nagovestio da zna „razlog samoubistva mlade Kike Đukić“ (!?), koju je nekada javno verbalno zlostavljao. Istakao je i da su posle svih njegovih uvreda postali prijatelji, imao divne reči za nju, plakao… Njemu je teško, on sada sebi prebacuje…
Sve u vezi sa ovim slučajem trebalo bi da deluje kao bučan alarm za svaku zrelu osobu. Pitanje samoubistva i mentalnog zdravlja je previše kompleksno i lično da bi se moglo laički razlagati u tabloidima i internet objavama. Način na koji su mnogi mediji secirali „uzroke samoubistva popularne devojke“ su neetički, prostački i štetni. Dušebrižnici svih vrsta potrčali su da se predstave kao moralne gromade i objasne samoubistvo kao prostu posledicu internet nasilja, pritom podstičući novo internet nasilje prema drugim ljudima. Školski primer licemerja.
U idealnim medijima pričali bismo o problemu suicida, mentalnom zdravlju, prevenciji i pomoći. Bilo bi reči i o brutalnom online nasilju koje je postalo sistemski problem. Javno bismo se bavili i pitanjem prećutnog pristajanja na neminovnost online nasilja „na koje moraš da se navikneš ako hoćeš da budeš na internetu“, ali i pitanjem odgovornosti za online siledžije. Nažalost, u najbučnijem delu javnog prostora Srbije ovi problemi su banalizovani paušalnim povezivanjem i svođenjem svega na hajku. U prevodu – i na ovom testu zrelosti smo kao društvo pali.
Činjenica je da Baka Prase ne zaslužuje javno kamenovanje, ali je činjenica i da njegove suze u ovom trenutku zaista ne bi trebalo da budu naš problem. On je odgovoran za širenje online nasilja, za maltretiranje devojaka na internetu kao da je reč o nekom vicu, propagiranje ovakvog ponašanja među mladim ljudima… Sve ovo traje godinama i njemu očito donosi veliku zaradu tako da njegove suze na TikTok-u danas mogu da deluju samo kao prljavi krizni PR – dobar za privlačenje novih klikova i lajkova, ali i za produbljivanje problema relativizacije online nasilja čiji je Baka Prase i dalje deo.
Da Baka Prase zaista želi da se postavi kao čovek, ne bi se suzama kamuflirao u žrtvu okolnosti, jer je do juče bio gotovo deklarisani internet siledžija. Umesto plakanja i traženja sažaljenja, mogao je prosto da preuzme odgovornost za svoje postupke – da se (makar) izvini svim devojkama i devojčicama koje je ismevao, seksualizovao i uznemiravao koristeći svoj online uticaj. Međutim, on nije osudio svoje dosadašnje ponašanje, niti je poslao jasnu poruku svojim pratiocima da širenje mržnje na internetu mora da stane. Umesto toga, on se bavio sobom, svojim emocijama i svojom promocijom. Slučajno ili ne, ovo prigušeno odricanje od odgovornosti i skretanje pažnje na svoju muku deluje kao vrlo simptomatično ponašanje, kom nasilnici pribegavaju kad god vrag odnese šalu. A šta svi mi radimo za to vreme?
Uglavnom se svađamo među sobom oko raznoraznih medijskih udica – odnosno pitanja kojima uopšte nije pristojno niti moguće da se bavimo. Ovog puta, udica je beskonačna i neprimerena rasprava oko toga da li je Baka Prase kriv što je Kika izvršila samoubistvo. Na talasu ovakvih zamena teza ne samo što gubimo energiju i veru u ljude, već i ostajemo previše tolerantni prema (popularnim, bogatim i uticajnim) nasilnicima, koji se u javnosti godinama ponašaju nedopustivo. Čekamo dokaz suda da je neko nekoga silovao, izazvao samoubistvo ili počinio krivično delo, umesto da postavljamo pitanje odgovornosti za ono što se godinama dešava pred našim očima. I tako nastavljamo da se svađamo, ali i da slušamo, gledamo i tolerišemo bahato ponašanje u javnosti raznoraznih Leka, Baka, Palmi…
Da smo zrelo društvo, u ovoj 2021. godini uveliko bismo znali da ne moramo da tolerišemo, trpimo, niti gajimo loše i bahato ponašanje u javnosti – iako je ono uglavnom zakonom dozvoljeno. Za to nam ne treba „čvrsti dokazi“, jer imamo oči i uši da čujemo i vidimo šta neki ljudi rade u javnom prostoru. Nažalost i dalje smo daleko od toga.
Gde nema samopoštovanja, nema ni poštovanja prema drugima, sem kad je ono podmazano strahom. Zato će uvek biti izgovora za guranje glave u pesak pred nasilnicima, ali i publike za njihove suze, ispovesti, poljupce, kafanske pesme i ostale predstave koje će nastaviti da prave, samo da bi izbegli javno preuzimanje odgovornosti za ponižavanje svih nas i to naočigled svih nas.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare