Piše Milenko Vasović: Večernja prodaja Komercijalne

Kolumne 28. feb. 202019:16 > 19:19
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Zanimljivo je da se glas o ovako „uspešnom” srpskom poslu čuo tek u večernjim satima (sreda). Tanjug je tu vest emitovao u 21:02, Politika nešto kasnije, a RTS u trećem dnevniku. Je li to ugovor potpisan uveče, da ne kažem noću, ili se sa obaveštenjem čekalo dok radni narod ne ode na spavanje.

Prodadosmo Komercijalnu banku i ministar Mali je zadovoljan. Ako je to bio cilj, ispunili smo ga. Građani Srbije će od sada moći da pune i budžet Republike Slovenije, jer je vlasnik Komercijalne – Nova ljubljanska banka.

Slovenačka država ima 25 odsto akcija u NLB, pa u toj srazmeri učestvuje i u dobiti. Prema prošlogodišnjim rezultatima kada je Komercijalna imala 75,3 miliona evra profita to znači da bi deželi pripalo nešto manje od 19 miliona.

Zanimljivo je da se glas o ovako „uspešnom” srpskom poslu čuo tek u večernjim satima (sreda). Tanjug je tu vest emitovao u 21:02, Politika nešto kasnije, a RTS u trećem dnevniku. Je li to ugovor potpisan uveče, da ne kažem noću, ili se sa obaveštenjem čekalo dok radni narod ne ode na spavanje.

Razgovarao sam sa trojicom bankara i svi su izričiti u tome da se banka nije smela prodati. Nemam dopuštenje da ih citiram pa ću te razgovore sažeti u poruke. Za jednog je to „zločin ravan nacionalnoj izdaji“, za drugog „kriminalni čin sa ciljem pribavljanja koristi uskim krugovima i pojedincima“, a za trećeg „pucanj države u sopstvenu nogu“.

Jedan od njih koji je učestvovao u stvaranju Komercijalne, a nije Ljuba Mihailović, kaže da do poslednjeg trenutka nije verovao da će se Srbija odreći takvog blaga. To mu liči na potez problematične dece koja vredan porodični nakit prodaju na kilo.

To porodično blago čini oko 200 filijala, zatim 1,8 milijardi devizne štednje, poslovanje u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, nekretnine poput „Politikine“ zgrade … pa i poverenje. Teško bi se sa parama koje ćemo dobiti mogla napraviti takva „koka“.

Svaki akcionar NLB može da se raduje ovoj kupovini: povoljna cena, eliminisan jedan konkurent, a investicija će brzo biti otplaćena. Srpska država će za 83 odsto vlasništva dobiti 387 miliona evra. Još će nam dobri ljudi iz NLB isplatiti i 31 milion na ime dividendi iz 2019. i 26 miliona dobiti iz prethodnih godina. Tako ćemo uz još nekakvu kamatu dogurati do 450 miliona.

Zapamtite ovaj detalj, NLB će nam isplatiti i naše ranije dividende. Tako će trgovina izgledati uspešnija, a loša je kao i nekadašnja prodaja NIS. Da je drugačije valjda bi na potpisivanje ugovora došli i predsednik i premijerka.

Jugoslavija i Srbija su nekada osnivale banke po inostranstvu, da prate poslovanje naših firmi.To, na primer, sada čine Kinezi, Turci, Rusi, Italijani…u Srbiji. Mi takve potrebe nemamo, ni u inostranstvu, a bogami ni kod kuće. Niti imamo privredu, niti nam trebaju banke.

Svaki činovnik u banci će vam reći da onaj ko vlada novcem upravlja i privredom, vlada politikom, vlada životima. Zato je važno da država ima jednu dobru, veliku banku (ne mora biti većinski vlasnik). To tvrde mnogi ekonomisti, bankari, čak i guvernerka.

Pa nisu Slovenci zabadava zadržali udeo u NLB. Njih je čak EU naterala da smanje vlasništvo na 25 odsto. A Poljaci i Mađari, na primer, ne dozvoljavaju da im bankarskim tržištem većinski ovladaju stranci, iako su u Evropskoj uniji.

Nisu Slovenci jedini suvlasnici i nije ovo tekst protiv njih i protiv NLB. Ovo je priča o pogrešnom potezu. Nama je umesto traganja za dobrim upravljanjem bankom nametnuta tema prodaje. Moglo se naći dobro rešenje, da Komercijalna ostane u domaća, a da njome ne upravljaju partijski kadrovi.

Ko god da nas je savetovao podvalio nam je. Prodaja je sugerisana zbog tuđih intersa, a ovde nije bilo teško naći izvršitelje. Baš kao što nije teško naći zagovornike koji će to zdušno braniti.

Pri prvoj većoj krizi videćemo šta će Srbiji ostati od tuđih banaka. Samo obaveze, prema sopstvenoj sirotinji.

Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Zanimljivo je da se glas o ovako „uspešnom” srpskom poslu čuo tek u večernjim satima (sreda). Tanjug je tu vest emitovao u 21:02, Politika nešto kasnije, a RTS u trećem dnevniku. Je li to ugovor potpisan uveče, da ne kažem noću, ili se sa obaveštenjem čekalo dok radni narod ne ode na spavanje.