Vučić, Srebrenica - incident. Vučić, Jasenovac - skandal. Vučić, Kosovo - zabrana ulaska. Vučić, Crna Gora - nikad zvanična poseta. Sam protiv svih, junak. Prava je šteta što svi nismo takvi, pa da nam kolektivno zabrane ulazak gde god da krenemo.
Da se zna pred kim gaće spadaju. Nego smo se začaurili u izobilju i visokom standardu. Ništa ne vredi što se vlast trudi da nas razdrma i otrezni – zalud. Loš smo mi materijal za ovakvo rukovodstvo.
Evo, na primer, ja – kupio baštensku mlaznu prskalicu i jedva čekam da je uključim. Verovatno ste viđali te spravice, ako duže sedite u njihovoj blizini bićete mokri, natopljeni sitnim česticama vode, a da ne osetite.
Sad zamislite takve prskalice samo da umesto vode kroz njih teče mržnja. Kap po kap, mlaz po mlaz, iz dana u dan. I tako godinama, od Vranja do Subotice. Natapaju toksičnim sadržajem obične ljude, truju ih, nagone da u drugima i drugačijima vide opasnost, neprijatelja, zlo.
Da bi gnojivo stiglo do svake glave u Srbiji instalirane su hiljade prskalica – neke su u pink boji, druge su vrlo hapyy, treće tabloidne, četvrte podsećaju na Skupštinu, pete… I onda se Milorad, Milomir i ostali „pronalazači“ utrkuju ko će imati veći protok, čija je cevka veća.
Natopljenoj sirotinji se sugeriše ko je za njihovu muku kriv – danas Hrvati (ustaše), sutra Albanci (Šiptari) prekosutra Bošnjaci (poturice), a za vikend obavezno Crnogorci (oni su najgori). Pa kad prskalica mržnje sastavi krug, onda vrti iz početka. I svi bismo mi završili ko zna gde, da nije mudre vlasti koja nas štiti. Što se kaže, čuvaju nas za sebe.
A kakav ćemo imati rezultat takve „melioracije“? Tolerantno društvo, odgovorne ministre, bogate građane, državu koju uvažavaju susedi i predsednika koga ceo region poštuje – ništa od toga. Na takvom temelju se zida potpuno drugačija, nakaradna građevina.
Vođa određuje – štafetu mržnje nosi Tetkin mali, bezobrazan i praznoglav, laje na koga gazda ponišani. Uz njega dolajava udbaški vojvoda, pa analitičari i stručnjaci raznih fela, pripomaže zapovednik nekakvih orlova za koga vladika Grigorije prenese da je hrvatski špijun. I gospođica Ana ume, onako damski, da baci peglu.
Nevolja je samo što sličnih ekipa ima i tamo, preko i jedva čekaju da uključe svoje mlaznice, da pokažu svoju raskošnu septiku.
A kako izgleda život između tih raspirivača mržnje ilustrativan je primer jednog Albanca iz Prištine. Da bi stigao na seminar u Sarajevo, morao je da ode po vizu BiH u Skoplje, potom da leti do Beča, pa iz Beča avionom u Sarajevo. Jednostavno, jeftino i brzo.
Istovremeno rasturači mržnje su debelo svesni onoga što čine i debelo plaćeni. Udba se stara, dok ima mržnje biće i para. Zato se od odlaska u Jasenovac pravi rijaliti, zato se Radoičić slika na Kosovu, zato svuda vodimo Dodika (gde je nestao taj simpatični mladić?), zato prebrajamo „izdajnike“ u Podgorici. Da narod ne bi ništa pitao.
Pustite ga dedi na grob, on će doći tiho s kamerama i okačiti na Instagram. Kome to smeta?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: